Imažizam: direktna stvar, nijedna reč viška
Tri pravila imažista iz 1913. i danas su najbolja škola pesme: direktan tretman stvari, nijedna reč koja ne doprinosi slici, ritam muzičke fraze. Lekcija o superpoziciji, o Paundovoj pesmi od dva stiha i o tvrdoj ivici reči.
Od urednika
Ako biste iz celog ovog kursa poneli samo jednu lekciju, neka bude ova. Imažizam je trajao kratko kao pokret, ali su njegova pravila postala vazduh moderne poezije. Gotovo svaki urednik poezije, i ja, i urednik osnovnog kursa, čita vaše pesme sa ova tri pravila u glavi, svesno ili ne.
Ovo je lekcija o kostima pesme. Sve ostale lekcije kursa vas uče da se igrate. Ova vas uči da ne trošite.
Urednica za savremenu poeziju, Librum
Tri pravila
Godine 1913. grupa pesnika oko Ezre Paunda, među kojima su bili Hilda Dulitl (koja je potpisivala H.D.) i Ričard Oldington, objavila je kratka načela nove poezije. Mogu se svesti na tri:
- Direktan tretman stvari, bilo da je stvar spoljna ili unutrašnja. Bez okolišanja, bez uvoda, bez ukrasa.
- Nijedna reč koja ne doprinosi prikazu. Svaki pridev, prilog i veznik mora da zasluži svoje mesto.
- Ritam muzičke fraze, a ne metronoma. Stih se meri sluhom, a ne brojanjem.
Paund je dodao i spisak zabrana: ne piši apstrakcije, ne ponavljaj u stihu ono što je već rečeno dobrom prozom, ne kiti.
Pesma od dva stiha
Paund je ispričao da je u pariskom metrou video niz lepih lica i mesecima tražio kako da to napiše. Prva verzija imala je oko trideset stihova. Bacio ju je. Druga je bila upola kraća. Bacio je i nju. Konačna pesma ima dva stiha: u prvom su lica u gomili, u drugom latice na mokroj, crnoj grani.
U pesmi nema reči „kao”. Paund ne kaže da su lica kao latice. On stavlja dve slike jednu pored druge (ili jednu preko druge) i pušta da varnica preskoči u glavi čitaoca. To se zove superpozicija.
Superpozicija i poređenje
Poređenje kaže: A je kao B. Čitalac dobija vezu gotovu.
Superpozicija kaže: A. B. Čitalac sam pravi vezu, i u tom trenutku pesma se dešava u njemu. Zato superpozicija deluje snažnije i brže, kao montaža u filmu: dva kadra, jedan posle drugog, i treće značenje između.
Ova tehnika je bliska japanskom haikuu, koji su imažisti dobro poznavali: dve slike i rez između njih (o haikuu u lekciji o stalnim oblicima osnovnog kursa).
Tvrda ivica
H.D. je pisala o cveću, ali ne o mekim, mirisnim ružama iz ljubavne poezije. Njena morska ruža je gruba, oštećena, zakržljala, šibana peskom, i upravo zato jača od bašte. Reči su tvrde, sa mnogo suglasnika, i zvuk grebe.
Pouka je dvostruka. Prvo, lepota nije u ukrasu nego u preciznosti. Drugo, zvuk reči nosi značenje: tvrde reči daju tvrdu sliku.
Zgušnjavanje
Imažizam je i postupak rada. Pesma se piše dugačka, a onda se seče, seče i seče, kao Paundova pesma iz metroa. O tom poslu, koji je kasnije Lorin Nidekerova nazvala „kondenzarom”, detaljnije u lekciji o zgušnjavanju.
Imažizam kod nas
Ideje imažizma kod nas su stigle posredno, kroz ekspresionizam i kasnije kroz posleratnu poeziju. Kratke, tvrde pesme Vaska Pope i škrta slika Miodraga Pavlovića nose isti duh: stvar, bez ukrasa.
Pre i posle
Stajala sam na autobuskoj stanici u kasnu jesen i gledala kako ljudi sa umornim, sivim licima čekaju autobus koji kasni, i učinilo mi se da su kao uvelo lišće koje vetar samo što nije oduvao sa drveta.
Lica na stanici, šest i deset: lišće na žici, pred prvi mraz.
Šta smo promenili. Rečenica od četrdesetak reči svedena je na dva stiha. Izbačeni su pripovedačica, pridevi (umorna, siva, uvela), objašnjenje i reč „kao”. Ostale su dve slike jedna preko druge, a veza između lica i lišća dešava se u čitaocu.
Vežbe
Zagrevanje · 10 minuta
Brojanje reči
Uzmi pesmu koju si napisao prošle nedelje i prebroj reči. Podvuci svaku koja ne doprinosi slici.
Uspelo je ako podvukao si bar trećinu reči.
Vežba · 30 minuta
Dve slike
Napiši deset pesama od po dva stiha. U prvom stihu je čista stvarnost iz tvog dana (zvuk, prizor, mesto), u drugom slika iz drugog sveta, bez reči „kao”. Između stihova možeš da staviš dve tačke.
Uspelo je ako bar tri pesme izazovu iskru: veza je neočekivana, a čim se pročita, jasna.
Izazov · jedno popodne
Anti-ruža
Izaberi nešto što se smatra lepim i nežnim (leptir, mesec, mladenka, duga) i napiši pesmu od osam do dvanaest stihova u kojoj je taj predmet tvrd, žilav, oštećen, i baš zato lep. Biraj reči sa tvrdim suglasnicima.
Uspelo je ako pesma zvuči grubo kada se čita naglas, a predmet deluje jači nego u svakoj „lepoj” pesmi o njemu.
Domaći zadatak
Uzmi pesmu od bar dvadeset stihova i svedi je na pet, pa na dva, kao Paund. Sačuvaj sve tri verzije i uporedi ih naglas.
Ako želiš mišljenje, okači svoj rad na forumu, u temi Savremena poezija: domaći zadaci, sa brojem i nazivom lekcije na početku.
Česte greške: proveri svoj tekst
- Poređenje sa „kao” tamo gde bi superpozicija bila jača.
- Pridevi koji ukrašavaju umesto da prikazuju.
- Apstraktne reči (lepota, tuga, večnost).
- Pesma ponavlja u stihu ono što bi proza rekla bolje.
- Strah od kratke pesme.
Šta čitati
- Ezra Paund, „Na stanici metroa” (u prevodu)superpozicija u dva stiha.
- H.D., „Morska ruža” (u prevodu)lepota tvrde ivice.
- Ezra Paund, „Nekoliko ne” (u prevodu)zabrane imažista.
- Vasko Popa, „Kora”naša tvrda, škrta slika.
Česta pitanja
Pitanja i odgovori
Šta je imažizam?
Pokret u poeziji s početka dvadesetog veka koji je tražio direktno prikazivanje stvari, nijednu suvišnu reč i ritam muzičke fraze umesto metronoma.
Šta je superpozicija u pesmi?
Kada se dve slike postave jedna uz drugu bez reči „kao”, pa čitalac sam pravi vezu. Poznat primer je Paundova pesma o licima u metrou.
Sledeći korak
Kako ti Librum pomaže
Uređivanje i urednička analiza
Lektura i korektura
Prelom i priprema za štampuNisi siguran šta ti treba? Pogledaj pakete i cene ili pošalji rukopis na besplatnu procenu.