Pogledi duše

Pogledi duše zaokruženi su kao lična hronika jednog života, satkana od uspomena, poruka i malih slika svakodnevice. U stihovima se prepliću pejzaži detinjstva, slike Banata, porodična bliskost, ljubav, susreti i rastanci.

Iz iskustva dugog života izrastaju teme prolaznosti, samoće, starenja i sećanja, ali i trajne potrebe za bliskošću i radošću. Posebno mesto zauzimaju uspomene na supruga i godine zajedničkog života, kao i pesme posvećene deci i porodici.

Sećanje na ljude i predele kojima je autorka pripadala prati i promišljanje o vremenu u kojem živi, njegovim promenama i vrednostima koje ostaju važne. Priroda je pritom stalno prisutna – Dunav, banatska ravnica, lipa, žito, jesen, zora, vetar i mesečina postaju deo sveta u kojem se susreću prošlost i sadašnjost, uspomena i svakodnevica.