Šta radi urednik i kako čitati njegove opaske
Urednik, lektor i korektor nisu ista osoba ni isti posao. Lekcija o tome šta se dešava sa rukopisom posle prihvatanja, šta znače uredničke opaske i kako odgovoriti na primedbe sa kojima se ne slažeš.
Od urednika
Prvi susret sa uredničkim opaskama je za mnoge autore težak. Dobiju rukopis nazad, a na marginama komentari, pitanja, precrtani pasusi. Neki se uvrede. Neki se uplaše da je knjiga loša. Neki prihvate sve bez razmišljanja, što je takođe greška.
Opaske nisu ocena. One su trag čitanja. Na svakom mestu gde sam nešto zapisala, ja sam kao čitalac zastala, zbunila se, ili mi se nešto učinilo moguće bolje. Autor ne mora da se složi sa mojim rešenjem. Ali vredi da pogleda zašto sam zastala.
Urednica za prozu, Librum
Tri posla, tri faze
Kada rukopis uđe u izdavačku kuću, prolazi kroz nekoliko faza, i svaka ima svoju osobu.
Uređivanje (strukturno i stilsko). Urednik čita celinu. Gleda priču, likove, redosled, ritam, scene, dijalog, doslednost. Predlaže rezove, premeštanja, dopune. Ovo je najveći posao i obično traje najduže.
Lektura. Lektor ispravlja jezik: pravopis, gramatiku, interpunkciju, izbor reči tamo gde je pogrešan ili nejasan. Lektor ne menja stil autora, osim kada je stil u sukobu sa normom bez namere.
Korektura. Korektor čita poslednju verziju, obično već prelomljenu, i traži propuste: slova koja fale, pogrešne prelome reči, ponovljene redove, greške koje su ostale. Korektura je poslednja provera pred štampu.
Ove faze se ne mešaju. Nema smisla raditi korekturu na tekstu koji će još menjati urednik.
Vrste uredničkih opaski
Pitanje. „Zašto ona ovde ne kaže istinu?” „Koliko je vremena prošlo?” Pitanje znači da čitalac nešto ne razume ili da ima sumnju. Ne mora se uvek odgovoriti u tekstu, ali se mora razmisliti.
Predlog. „Možda bi ova scena bila jača na početku poglavlja.” Predlog je mogućnost, ne obaveza.
Rez. Precrtan pasus ili rečenica sa opaskom „višak” ili „ponavlja se”. Rez je najteže prihvatiti, ali je često najkorisniji.
Označena nedoslednost. „Na strani 40 ima plave oči, ovde zelene.” Ovo nije pitanje ukusa, nego greška koju treba ispraviti.
Pohvala. I to se piše. „Odlično.” „Ovde knjiga počinje.” Pohvala nije ukras, nego znak šta treba sačuvati.
Kako čitati opaske
Prvo pročitaj sve opaske jednom, bez reagovanja. Zatim ostavi rukopis dan ili dva. Prvo čitanje je emotivno, drugo je radno.
Kod drugog čitanja podeli opaske u tri grupe: slažem se, ne slažem se, ne znam. Prve primeni. Za druge zapiši zašto se ne slažeš. Za treće razgovaraj sa urednikom.
Kada se ne slažeš sa rešenjem koje urednik predlaže, pitaj se da li se slažeš sa problemom. Vrlo često urednik pogodi problem, a predloži rešenje koje nije tvoje. Tada je najbolje naći svoje rešenje za isti problem.
Kada se ne složiti
Autor ima pravo da odbije opasku. Knjiga je njegova. Ali odbijanje treba da ima razlog koji nije „tako sam napisao” ili „tako se desilo”. Dobar razlog je: ovo je namera, i evo zašto. Urednik koji čuje dobar razlog obično ga prihvati.
Ako ti se ista opaska ponavlja od više čitalaca, verovatno je u pravu, i kada se ne slažeš.
Šta urednik ne radi
Urednik ne piše knjigu umesto autora. Ne menja stil u svoj, ne dodaje scene koje autor nije hteo, ne pravi drugu knjigu. Dobar urednik pomaže knjizi da postane ono što autor hoće da bude, samo jasnije.
Rečnik koji ćeš čuti
- Rukopis je tekst pre objavljivanja, u bilo kojoj verziji.
- Prelom je raspored teksta na strane knjige, posle uređivanja i lekture.
- Prva korektura, druga korektura su čitanja prelomljenog teksta.
- Signal ili probni otisak je primerak knjige pre štampe celog tiraža.
- Impresum je strana sa podacima o izdanju (izdavač, urednik, lektor, ISBN).
- CIP je kataloški zapis koji izdaje Narodna biblioteka Srbije.
Pre i posle
Primedba urednika: „Ova scena je predugačka i usporava poglavlje. Predlažem da se skrati na pola.” Odgovor autora: „Ne slažem se, ova scena mi je jako važna i u njoj sam opisao sve što se stvarno desilo.”
Primedba urednika: „Ova scena je predugačka i usporava poglavlje. Predlažem da se skrati na pola.” Odgovor autora: „Slažem se da je duga. Važno mi je da ostane razgovor sa ocem, ali opis puta do bolnice mogu da sažmem u jedan pasus. Da li je to dovoljno?”
Šta smo promenili. U prvom odgovoru autor brani scenu emocijom i činjenicom da se desila. U drugom prihvata problem (dužina), čuva ono što mu je zaista važno (razgovor) i predlaže sopstveno rešenje. Takav odgovor vodi ka dogovoru, a ne ka sukobu.
Vežbe
Zagrevanje · 10 minuta
Tri gomile
Ako imaš opaske na svoj rukopis (od urednika, mentora ili čitaoca), podeli ih na: slažem se, ne slažem se, ne znam.
Uspelo je ako za svaku opasku iz grupe „ne slažem se” možeš da napišeš razlog u jednoj rečenici koji nije „tako se desilo”.
Vežba · 30 minuta
Problem, a ne rešenje
Izaberi tri opaske sa kojima se ne slažeš. Za svaku zapiši koji problem urednik vidi, nezavisno od rešenja koje predlaže. Zatim napiši svoje rešenje za taj problem.
Uspelo je ako bar za jednu opasku shvatiš da se slažeš sa problemom, iako se nisi slagao sa rešenjem.
Izazov · jedno popodne
Budi urednik
Uzmi kratku priču nekog drugog (prijatelja, sa foruma) i napiši na nju deset uredničkih opaski: pitanja, predloge, rezove i bar dve pohvale.
Uspelo je ako autor priče može da primeni bar polovinu opaski bez razgovora sa tobom.
Domaći zadatak
Ako nemaš uredničke opaske, zamoli jednog čitaoca da na tri strane tvog teksta označi svako mesto gde je zastao, i ništa više. Zatim za svako označeno mesto razmisli zašto je zastao.
Ako želiš mišljenje, okači svoj rad na forumu, u temi Rukopis: domaći zadaci, sa brojem i nazivom lekcije na početku.
Česte greške: proveri svoj tekst
- Prihvatanje svih opaski bez razmišljanja.
- Odbijanje opaski zato što se nešto stvarno desilo.
- Mešanje faza: korektura na tekstu koji će se još menjati.
- Lično shvatanje opaski kao ocene talenta.
- Ne razlikovanje problema od predloženog rešenja.
- Odgovor na opasku bez razloga.
Šta čitati
- Librum, „Uređivanje knjige: terminologija” (u Čitaonici)duži rečnik izdavačkih pojmova.
- Librum, „Lektura knjige” (u Čitaonici)šta tačno radi lektor.
- Reni Braun i Dejv King, „Self-Editing for Fiction Writers”priručnik za samostalno uređivanje proze.
Česta pitanja
Pitanja i odgovori
Koja je razlika između urednika i lektora?
Urednik radi na celini: priči, likovima, strukturi i stilu. Lektor ispravlja jezik i pravopis. To su dva različita posla i obično dve različite osobe.
Da li moram da prihvatim sve primedbe urednika?
Ne moraš. Knjiga je tvoja. Ali za svaku primedbu koju odbiješ treba da imaš razlog, i vredi razmisliti o problemu koji urednik vidi, čak i kada ti se ne sviđa njegovo rešenje.
Sledeći korak
Kako ti Librum pomaže
Uređivanje i urednička analiza
Lektura i korektura
Prelom i priprema za štampuNisi siguran šta ti treba? Pogledaj pakete i cene ili pošalji rukopis na besplatnu procenu.