Zaplet i sukob: šta lik hoće i šta mu smeta
Zaplet nije spisak događaja nego lanac uzroka i posledica koji pokreće sukob. Lekcija o spoljnom i unutrašnjem sukobu, o eskalaciji, preokretu i o tome zašto se priča ne sme rešiti slučajno.
Od urednika
Kada čitam rukopis i osetim da sam se zaustavila, da listam umesto da čitam, gotovo uvek nađem isti uzrok: na tim stranama niko ništa ne želi, ili ono što želi dobija bez otpora. Likovi šetaju, razgovaraju, sećaju se. Sve je lepo napisano i ništa se ne dešava.
Autori se tada brane da ne pišu triler. Ne mora biti triler. I u najtišem romanu neko nešto hoće, a nešto mu smeta. Majka hoće da sin ostane, sin hoće da ode. To je sukob dovoljan za knjigu. Ali mora da postoji i mora da raste.
Urednica za prozu, Librum
Zaplet nije spisak događaja
E. M. Forster je razliku objasnio rečenicom koja se i danas citira u školama pisanja: „Umro je kralj, a onda je umrla kraljica” je priča. „Umro je kralj, a onda je kraljica umrla od tuge” je zaplet. Razlika je u reči koja povezuje: zato što, zbog toga, pa je. Zaplet je lanac u kome svaki događaj izaziva sledeći.
Proveri svoj rukopis tako što između poglavlja staviš „i onda” ili „zbog toga”. Ako na većini mesta stoji „i onda”, imaš hroniku. Ako stoji „zbog toga” ili „ali”, imaš zaplet.
Pisci i scenaristi Trej Parker i Met Stoun su isto pravilo izrekli praktičnije: između dve scene treba da stoji „ali” ili „zato”, nikada „a onda”.
Sukob ima tri izvora
Lik protiv drugog lika. Najočigledniji oblik. Dva čoveka hoće istu stvar ili suprotne stvari.
Lik protiv sveta. Priroda, društvo, sistem, rat, bolest, siromaštvo. Prepreka nije jedna osoba nego okolnost.
Lik protiv sebe. Strah, krivica, navika, laž koju sebi govori. Ovo je sukob koji čitalac najduže pamti.
Najbolji zapleti spajaju bar dva izvora. Spoljna prepreka natera lika da se suoči sa unutrašnjom. Junak koji mora da prijavi brata policiji ima spoljni sukob sa zakonom i porodicom, ali odluka se donosi unutra.
Pritisak mora da raste
Priča u kojoj je svaka prepreka iste težine stoji u mestu, makar se dešavalo mnogo toga. Zaplet treba da pojačava pritisak: svaki pokušaj lika ili ne uspe ili uspe po ceni koja ga gura u još težu poziciju.
Jednostavan obrazac za proveru je pitanje posle svake važne scene: da li je liku sada lakše ili teže nego pre? U prvoj trećini romana odgovor sme da bude „lakše” poneki put, jer čitalac treba da vidi nadu. Kako se ide ka kraju, odgovor bi trebalo sve češće da bude „teže”.
Preokret
Na nekom mestu, obično negde oko sredine, nešto treba da promeni pravac priče. Lik sazna istinu koja menja značenje svega. Saveznik se pokaže kao protivnik. Cilj se ostvari i ispostavi se da nije ono što je lik zaista hteo.
Preokret ne sme da dođe niotkuda. Dobar preokret je iznenađenje koje se, kad se dogodi, čini neizbežnim. Čitalac pomisli: kako to nisam video. Ako pomisli: odakle sad ovo, preokret nije pripremljen.
Pripremanje znači da su znaci postojali ranije, ali čitalac nije imao razloga da ih poveže. Rečenica bačena u trećem poglavlju, predmet na stolu, odgovor koji je zvučao čudno.
Rasplet: lik mora sam
Najveća greška u završnici je rešenje koje dolazi spolja. Nasledstvo stigne baš kad treba, protivnik pogine u nesreći, neko treći kaže istinu umesto junaka. Stari Grci su imali ime za to: bog iz mašine, deus ex machina. Čitalac to doživljava kao prevaru jer je pratio lika i čekao da vidi šta će on uraditi.
Rasplet treba da proizađe iz izbora lika. Može da bude i poraz, ali poraz koji je lik sam izabrao ili zaslužio. To je razlog zašto se čitao roman.
O šablonima zapleta
Postoje razni obrasci: tri čina, junakovo putovanje, strukture od sedam ili devet tačaka. Korisni su kao provera, ne kao recept. Ako ti pomaže da vidiš gde ti priča stoji, upotrebi ga. Ako ga ispunjavaš tačku po tačku, rukopis će ličiti na hiljadu drugih.
Jedino što važi za sve obrasce je ono što je u ovoj lekciji: neko hoće, nešto smeta, pritisak raste, pravac se menja, lik bira.
Primer iz književnosti: „Nečista krv”
Roman Borisava Stankovića je dobar primer zapleta u kome nema jednog negativca. Sofka hoće ono što svaka mlada žena njenog vremena i staleža može da hoće: dobru udaju i život dostojan kuće iz koje potiče. Prepreka je njen otac, koji je proćerdao imanje i rešava se dugova tako što je prodaje u bogatu seljačku kuću. Ali otac nije zlikovac. I on je žrtva iste propasti, istog ponosa i iste čaršije.
Pogledaj kako pritisak raste. Prvo glasine, pa očev povratak, pa pogađanje, pa svadba, pa dečak muž, pa svekar. Svaka faza je teža od prethodne i nijedna ne dolazi slučajno: svaka je posledica prethodne i Sofkine nemoći da se usprotivi. Spoljni sukob (porodica, novac, običaj) i unutrašnji (Sofkin ponos i njena čulnost koju ne sme da pokaže) rade zajedno do kraja.
Rasplet nije spasenje. Sofka ostaje u kući u koju je prodata. Ali čitalac ne oseća da je pisac odustao, jer je kraj posledica svega što je prethodilo. To je razlika između tužnog kraja i lošeg kraja.
Kako sukob izgleda u jednoj sceni
Sukob postoji i u manjoj meri. Svaka dobra scena ima svoj mali sukob: dva lika hoće različite stvari u istih pet minuta. Muž hoće da gleda utakmicu, žena hoće da razgovaraju o njegovoj majci. Ćerka hoće da izađe, otac hoće da zna sa kim.
Kada pišeš scenu, zapitaj se šta svaki lik u njoj hoće pre nego što počne da govori. Ako svi hoće isto, ili niko ništa, scena će biti razmena informacija. Ako hoće različite stvari, scena će sama od sebe dobiti napetost, čak i kada se raspravljaju o soli.
Na kraju scene, neko treba da dobije, neko da izgubi, ili oboje da izgube. Scena u kojoj su svi na kraju na istom mestu kao na početku može se izbaciti bez štete.
Pre i posle
Jelena je dobila posao u Beogradu i preselila se iz Užica. Prvih nedelja joj je bilo teško, ali je upoznala Milicu, koleginicu sa posla, i postale su prijateljice. Onda je upoznala Nikolu na rođendanu kod Milice. Posle nekoliko meseci, šef joj je ponudio unapređenje, i ona je prihvatila.
Jelena je u Beograd došla sa jednim koferom i dogovorom sa ocem: ako do Nove godine ne dobije stalni ugovor, vraća se u Užice i preuzima radnju. Milica joj je bila prva prijateljica u gradu i jedina koja je znala za taj dogovor. Zato je bolelo kad je u decembru saznala da se na unapređenje, koje joj je bilo jedina šansa, prijavila i Milica.
Šta smo promenili. Prvi pasus je spisak događaja vezan rečima „i onda”. Drugi ima želju (ostati u Beogradu), rok i ulog (Nova godina, očeva radnja), a prijateljstvo, koje je u prvoj verziji samo ukras, postaje izvor sukoba. Nikola je izbačen dok ne dobije posao u zapletu.
Vežbe
Zagrevanje · 10 minuta
„Ali” i „zato”
Prepričaj neki film ili roman koji dobro znaš u deset rečenica. Svaku rečenicu posle prve počni sa „ali” ili „zato”.
Uspelo je ako uspevaš do kraja bez ijednog „i onda”, a da priča ostane tačna.
Vežba · 30 minuta
Lestvica pritiska
Za svoju priču napiši pet prepreka koje lik sreće, od najlakše do najteže. Pored svake upiši šta lik pokušava i šta ga taj pokušaj košta.
Uspelo je ako svaka sledeća prepreka je teža od prethodne, a cena raste, a ne ostaje ista.
Izazov · jedno popodne
Preokret koji je bio tu
Izaberi preokret za svoju priču. Zatim napiši tri sitna znaka koje ćeš postaviti ranije u tekstu, tako da preokret bude iznenađenje koje se čini neizbežnim. Svaki znak u jednoj rečenici, onako kako bi stajao u knjizi.
Uspelo je ako neko kome pročitaš tri rečenice ne pogodi preokret, a kad mu ga kažeš, može da poveže sve tri.
Domaći zadatak
Napiši pregled svog rukopisa po poglavljima, svako u jednoj rečenici. Između svaka dva poglavlja upiši „zato”, „ali” ili „i onda”, prema tome šta ih stvarno povezuje. Svako mesto sa „i onda” označi i razmisli šta bi tu moglo da bude uzrok.
Ako želiš mišljenje, okači svoj rad na forumu, u temi Proza: domaći zadaci, sa brojem i nazivom lekcije na početku.
Česte greške: proveri svoj tekst
- Lik ništa ne želi, pa nema ni sukoba.
- Prepreke su iste težine od početka do kraja.
- Poglavlja su povezana sa „i onda”, a ne uzrokom.
- Preokret dolazi bez ijednog ranijeg znaka.
- Rasplet dolazi spolja: slučaj, nasledstvo, tuđa odluka.
- Sukob je samo unutrašnji i nikad ne dobija spoljni oblik.
- Sporedni zapleti ne utiču na glavni.
Šta čitati
- Fjodor Dostojevski, „Zločin i kazna”spoljni i unutrašnji sukob koji se hrane jedan drugim.
- Sofokle, „Kralj Edip”najstariji preokret u književnosti koji i danas radi.
- Bora Stanković, „Nečista krv”sukob lika i sveta, gde je svet porodica, grad i prošlost.
- E. M. Forster, „Aspekti romana”odakle potiče razlika između priče i zapleta.
Česta pitanja
Pitanja i odgovori
Mora li svaki roman da ima glavnog protivnika?
Ne mora. Prepreka može biti društvo, priroda ili sam junak. Ali mora postojati nešto što se opire želji lika i to mora biti dovoljno jako da traje do kraja.
Šta je razlika između zapleta i radnje?
Radnja je sve što se dešava. Zaplet je izbor i raspored tih događaja u lanac uzroka i posledica koji vodi ka raspletu.
Da li je dobro koristiti šablon tri čina?
Kao provera jeste. Ako pomaže da vidiš gde ti priča stoji, koristi ga. Ako ga popunjavaš tačku po tačku, priča počinje da liči na sve druge.
Sledeći korak
Kako ti Librum pomaže
Uređivanje i urednička analiza
Lektura i korektura
Prelom i priprema za štampuNisi siguran šta ti treba? Pogledaj pakete i cene ili pošalji rukopis na besplatnu procenu.