Žanr: krimi, fantastika, ljubavni i istorijski roman

Žanr kao obećanje

Čitalac koji uzme krimi roman očekuje zločin, istragu i rešenje. Čitalac fantastike očekuje drugi svet i pravila po kojima on radi. Ova očekivanja nisu ograničenje. Ona su ugovor koji omogućava autoru da se igra.

Najbolji žanrovski romani ispunjavaju obećanje, ali na neočekivan način. Rešenje zločina je tu, ali ubica nije onaj koga smo sumnjičili, ili je rešenje moralno teže nego što smo mislili.

Krimi i triler

Obećanje: zločin, pitanje (ko, kako, zašto, hoće li ga uhvatiti) i rešenje.

Šta mora da radi:

• zločin rano, ili bar rano senka zločina,
• pošten odnos prema čitaocu: tragovi koji vode do rešenja moraju biti u knjizi,
• istražitelj sa svojim motivom, ne samo funkcijom,
• rešenje koje je logično i iznenađujuće.

Česte greške: rešenje se oslanja na podatak koji čitalac nije dobio, istražitelj nema ličnost, policijski postupak je netačan, a autor nije proverio.

Razlika između krimića i trilera: u krimiću je glavno pitanje ko je to uradio, u trileru je pitanje hoće li junak preživeti ili sprečiti nesreću. Triler živi od roka i uloga, o čemu smo govorili u lekciji o napetosti.

Fantastika i naučna fantastika

Obećanje: svet drugačiji od našeg, sa pravilima koja se poštuju.

Šta mora da radi:

• pravila sveta (magija, tehnologija, društvo) moraju biti dosledna,
• pravila moraju da utiču na priču i stvaraju sukob,
• svet se otkriva kroz priču, ne kroz predavanje,
• ljudi u tom svetu moraju biti ljudi, sa željama koje razumemo.

Česte greške: prvih deset strana su istorija sveta i mapa, magija rešava problem kad zatreba, imena su nečitljiva, a likovi su samo vodiči kroz svet.

Lekcija o prostoru i atmosferi, kao i tekst o gradnji sveta u Čitaonici, govore detaljnije o tome.

Ljubavni roman

Obećanje: odnos dvoje ljudi koji se razvija kroz prepreke do emotivnog ishoda. U klasičnom ljubavnom romanu ishod je sretan, u drugim vrstama ne mora biti.

Šta mora da radi:

• oba lika moraju biti živa i imati svoje živote izvan odnosa,
• prepreka mora biti stvarna, ne izmišljen nesporazum koji bi se rešio jednim razgovorom,
• privlačnost se gradi kroz scene, ne kroz opis kako je lep ili lepa,
• bliskost se piše bez patetike (o tome u tekstu o ljubavnim scenama u Čitaonici).

Česte greške: jedan lik postoji samo da bi drugi bio voljen, prepreka je veštačka, dijalozi su ljubavne izjave.

Istorijski roman

Obećanje: verodostojno vreme i ljudi koji u njemu žive.

Šta mora da radi:

• tačne činjenice, predmeti, govor i navike vremena,
• likovi koji misle kao ljudi tog vremena, a ne kao savremeni ljudi u kostimima,
• velika istorija kroz male sudbine,
• istraživanje koje se ne pokazuje u predavanjima.

Česte greške: anahronizmi, likovi sa savremenim vrednostima bez objašnjenja, pasusi istorije prepisani iz udžbenika, poznate ličnosti koje govore kao u enciklopediji.

Mešanje žanrova

Mnogi dobri romani mešaju žanrove: istorijski krimi, ljubavna fantastika, porodični triler. Mešanje radi kada jedan žanr vodi, a drugi boji. Čitalac zna šta je glavno obećanje.

Mešanje ne radi kada se žanr menja usred knjige, bez pripreme. Ako na početku obećaš ljubavni roman, a posle dvesta strana počne serija ubistava, čitalac nije dobio ni jedno ni drugo.

Književni roman i žanr

Postoji predrasuda da je žanr manje vredan od „književnog” romana. Ta granica je danas tanka. „Zločin i kazna” je i kriminalistički roman. Andrićeve priče su često istorijske. Pisati žanr ozbiljno je zanat koji traži isto toliko veštine.

Kako da znaš svoj žanr

Zapitaj se: koje knjige bi čitalac mog romana još čitao? Ako možeš da navedeš pet sličnih knjiga, znaš svoj žanr. Ako ne možeš, ili ako su knjige iz pet različitih žanrova, razmisli šta je glavno obećanje tvoje knjige.

Primer iz književnosti

Agata Kristi u „Ubistvu Rodžera Akrojda” ispunjava obećanje krimića (zločin, istraga, rešenje) i istovremeno ga izokreće na način koji je i danas predmet rasprave. Obećanje je ispunjeno, način je iznenadio.