Kratka priča: forma koja ne prašta
Kratka priča nije skraćen roman. Lekcija o jednom trenutku, jednom liku u središtu, početku koji odmah radi, kraju koji ostaje otvoren tačno koliko treba i o tome kako se lik gradi u tri pasusa.
Od urednika
Na Librumove konkurse za kratku priču stiže po nekoliko stotina radova. Kada ih čitam, posle prvih nekoliko desetina razlike postaju jasne već na prvoj strani. Slabe priče počinju od jutra, budilnika i kafe, a ono zbog čega su napisane dolazi u poslednjem pasusu. Jake počinju tamo gde se nešto već pomera.
Kratka priča je najteža forma za početak, iako izgleda najlakša. Kraća je, pa deluje kao vežba za roman. Nije. Ima svoja pravila i ne oprašta ni jedan suvišan pasus.
Urednica za prozu, Librum
Jedan trenutak
Roman može da prati život. Kratka priča prati trenutak, ili niz trenutaka koji vode do jednog. Edgar Alan Po je govorio o jedinstvu utiska: sve u priči, svaka reč, treba da služi jednom efektu. To je i danas dobar test.
Zapitaj se: koji je trenutak u središtu moje priče? Šta se tu menja? Ako ne možeš da odgovoriš u jednoj rečenici, možda pišeš početak romana, ili tri priče umesto jedne.
Ekonomija
U kratkoj priči nema mesta za rečenicu koja radi samo jednu stvar. Opis treba da nosi i raspoloženje i lik. Dijalog treba da pomera radnju i otkriva odnos. Detalj treba da bude i slika i znak.
To ne znači da priča mora da bude zbijena i hladna. Znači da svaki element mora da zasluži svoje mesto. Pri prepravci, uzmi svaku rečenicu i pitaj: šta bi priča izgubila bez ove? Ako je odgovor ništa, briši.
Početak
Prva rečenica kratke priče je dragocenija nego u romanu, jer je priča kratka i čitalac odlučuje brzo. Dobar početak obično radi jedno od ovoga:
- postavlja lika u situaciju koja je već napeta,
- daje glas koji je odmah prepoznatljiv,
- otvara pitanje koje traži odgovor.
Ono što ne radi je početak od jutra, vremena, buđenja, ili od opšte misli o životu. To su zagrevanja koja autor napiše da bi ušao u priču. Čitaocu nisu potrebna. Često je prvi pasus rukopisa zapravo nepotreban, a prava priča počinje od drugog ili trećeg.
Lik u tri pasusa
U kratkoj priči nemaš prostor za dugu karakterizaciju. Lik se gradi brzo i zato su izbori važniji nego u romanu. Tri stvari rade najviše:
Jedan postupak koji otkriva karakter. Ne opis, nego šta lik uradi. Žena koja broji kusur dva puta, pa ga ostavi ceo kao bakšiš.
Jedan detalj koji nosi istoriju. Predmet, navika, rečenica. Čovek koji i dalje nosi sat koji ne radi.
Jedna želja u ovoj priči. Konkretna, sada, u ovih nekoliko strana.
Sa ovim trima stvarima čitalac zna dovoljno da mu bude stalo. Ostalo dodaje sam.
Kraj
Kraj kratke priče je najteži deo. Dve najčešće greške su suprotne.
Prva je kraj koji sve objasni. Poslednji pasus kaže šta je lik naučio i šta priča znači. To ubija priču, jer čitalac nema više šta da oseti sam.
Druga je kraj koji samo stane, bez ikakve promene, jer je autor mislio da je otvoren kraj dovoljan. Otvoren kraj nije isto što i nedovršen. Otvoren kraj ostavlja pitanje, ali se promena već desila.
Dobar kraj je obično tih. Jedan postupak, jedna slika, jedna rečenica koja menja značenje svega pre nje ili ga potvrđuje. Čehovljeve priče se često završavaju tako: ništa se spolja ne desi, a čitalac zna da se nešto unutra zauvek pomerilo.
Naslov
Naslov kratke priče je deo priče. Može da bude ključ koji otvara kraj, ironija, ili slika koja se razume tek posle čitanja. Izbegavaj naslove koji samo imenuju temu (Ljubav, Rat, Usamljenost). Oni ništa ne dodaju.
Primer iz književnosti
Andrićeva „Aska i vuk” je priča o jednoj noći i jednom plesu. Jagnje igra pred vukom da bi preživelo do jutra. Nema sporednih linija ni objašnjenja. Svaki pokret Askinog plesa je i radnja i značenje, a kraj je jedna slika. Priča se čita za petnaest minuta i pamti godinama.
Od domaćih klasika pročitaj i Lazarevićevu „Prvi put s ocem na jutrenje”: jedan trenutak u životu dečaka u kome vidi oca kako se menja, ispričan tako da cela porodica stane u nekoliko strana.
Pre i posle
Bio je jedan sasvim običan ponedeljak. Petar se probudio u šest, kao i svakog dana, i otišao u kupatilo. Dok se brijao, razmišljao je o svom životu i o tome kako je sve postalo rutina. Nije ni slutio da će ovaj dan promeniti sve. Kada je izašao iz zgrade, video je da mu je auto razbijen.
Neko je na Petrovom autu, preko prašine na zadnjem staklu, prstom napisao: ZNAM. Petar je stajao ispred zgrade sa ključevima u ruci i pokušavao da se seti šta bi to moglo da bude. Bilo je više stvari.
Šta smo promenili. Prva verzija troši ceo pasus na buđenje, brijanje i misao o rutini, a najavljuje promenu umesto da je pokaže. Druga počinje od trenutka koji već radi, a lik je uspostavljen jednom rečenicom (ima više stvari koje krije). Razbijen auto je zamenjen nečim manjim i čudnijim, što otvara pitanje.
Vežbe
Zagrevanje · 10 minuta
Prva rečenica
Napiši deset prvih rečenica za deset različitih kratkih priča. Nijedna ne sme da počne vremenom, buđenjem, godišnjim dobom ni opštom mišlju.
Uspelo je ako bar tri rečenice odmah stvaraju pitanje na koje želiš da znaš odgovor.
Vežba · 30 minuta
Lik u tri pasusa
Izaberi lika i napiši tri pasusa, svaki od najviše 80 reči: u prvom postupak koji otkriva karakter, u drugom detalj koji nosi istoriju, u trećem želju u ovoj priči.
Uspelo je ako osoba koja pročita tri pasusa može da kaže šta bi taj lik uradio u situaciji koju nisi opisao.
Izazov · jedno popodne
Priča od 1.000 reči
Napiši celu kratku priču od najviše 1.000 reči, sa jednim likom u središtu i jednim trenutkom promene. Zatim je skrati za četvrtinu, ne menjajući nijedan događaj.
Uspelo je ako skraćena verzija je bolja od prve, a ništa važno nije nestalo.
Domaći zadatak
Uzmi kratku priču koju si već napisao. Izbriši prvi pasus i pročitaj je bez njega. Zatim izbriši poslednji pasus i pročitaj je ponovo. Zapiši šta se promenilo. Vrlo često priča je bolja bez jednog od njih, a ponekad bez oba.
Ako želiš mišljenje, okači svoj rad na forumu, u temi Proza: domaći zadaci, sa brojem i nazivom lekcije na početku.
Česte greške: proveri svoj tekst
- Priča počinje buđenjem, vremenom ili opštom mišlju.
- Najava promene umesto same promene („nije ni slutio”).
- Previše likova i sporednih linija za kratku formu.
- Kraj objašnjava šta priča znači.
- Otvoren kraj u kome se ništa nije promenilo.
- Naslov samo imenuje temu.
- Rečenice koje rade samo jednu stvar.
Šta čitati
- Ivo Andrić, „Aska i vuk”jedan trenutak, jedna slika, ništa suvišno.
- Laza Lazarević, „Prvi put s ocem na jutrenje”cela porodica u nekoliko strana.
- Anton Čehov, „Tuga”priča u kojoj se spolja ništa ne desi.
- Alis Manro, izabrane pričekratka forma koja nosi gustinu romana.
Česta pitanja
Pitanja i odgovori
Koliko kratka priča treba da bude duga?
Najčešće od 1.000 do 7.500 reči. Konkursi obično imaju svoja ograničenja. Važnije od broja reči je da priča ima jedan trenutak u središtu.
Da li kratka priča mora da ima obrt na kraju?
Ne mora. Mnoge velike priče nemaju obrt. Mora da ima promenu, makar tihu, koja se oseti posle poslednje rečenice.
Sledeći korak
Kako ti Librum pomaže
Uređivanje i urednička analiza
Lektura i korektura
Prelom i priprema za štampuNisi siguran šta ti treba? Pogledaj pakete i cene ili pošalji rukopis na besplatnu procenu.