Simbol, motiv i naslov

Motiv

Motiv je nešto što se vraća. Predmet (prsten, kofer, most), slika (voda, prozor, vatra), rečenica, pesma, situacija (čekanje na stanici). Kada se vrati, čitalac ga prepozna i oseti vezu sa ranijim delom knjige.

Snaga motiva je u promeni. Isti predmet na početku znači jedno, a na kraju, posle svega što se desilo, nešto drugo. Očev sat na početku romana je nasleđe. Kad ga sin založi, to je izdaja. Kad ga otkupi na kraju, to je pomirenje. Predmet je isti, priča se promenila.

Simbol

Simbol je motiv koji nosi više od sebe. Most u Andrićevom romanu je most, ali i veza među ljudima, vekovima i verama. Andrić to nigde ne kaže. Most je pre svega most, sa kamenom, kapijom i ljudima koji preko njega prelaze. Značenje se nakuplja samo.

Pravilo koje uvek važi: simbol mora najpre da bude stvaran. Ako predmet postoji u knjizi samo da bi nešto značio, čitalac oseća konstrukciju. Ako postoji jer je deo sveta likova, a značenje mu raste kroz priču, čitalac oseća dubinu.

Istrošeni simboli

Kao što postoje klišei u opisu, postoje i klišei u simbolima: kiša kao tuga, ruža kao ljubav, golub kao mir, crna mačka kao nesreća, ogledalo kao identitet. Mogu da se koriste, ali traže iskren razlog i neobičan ugao. Najčešće je bolje naći predmet iz sveta svojih likova.

Kako se otkrivaju motivi

Kada završiš prvu verziju, pročitaj je i zapisuj predmete, slike i rečenice koje se pojavljuju više od jednom. Obično ih ima više nego što misliš, jer ih podsvest postavlja dok pišeš.

Zatim izaberi dva ili tri najjača i pogledaj gde se javljaju. Da li se menjaju? Da li se javljaju na važnim mestima? U prepravci ih možeš pojačati: postaviti ih na početak i kraj, dodati jedno pojavljivanje u sredini, ukloniti pojavljivanja koja ništa ne menjaju.

Pazi da ne preteraš. Motiv koji se javlja na svakoj strani prestaje da bude motiv i postaje tik.

Kontrapunkt

Ponekad su dva motiva u knjizi suprotna i razgovaraju jedan sa drugim: voda i vatra, kuća i put, glas i ćutanje. Takva igra daje knjizi unutrašnju arhitekturu koju čitalac oseća i kada je ne primeti svesno.

Naslov

Naslov romana je prva rečenica koju čitalac pročita. Dobar naslov je konkretan, pamtljiv i otvoren: obećava, a ne objašnjava. Često je to baš motiv iz knjige.

Na Drini ćuprija. Prokleta avlija. Nečista krv. Derviš i smrt. Seobe. Kiklop. Svaki od ovih naslova je slika ili sukob, a nijedan ne objašnjava šta je tema.

Naslovi koji retko rade:

• naslovi koji imenuju temu (Ljubav, Usamljenost, Život),
• predugi i objašnjavajući naslovi,
• naslovi koji su već zauzeti poznatom knjigom,
• naslovi koje je teško izgovoriti ili zapamtiti.

Radni naslov je u redu. Pravi naslov se često nađe kada je knjiga gotova i kada vidiš koji motiv je drži.

Naslovi poglavlja

Poglavlja mogu biti samo numerisana, imati naslove ili oboje. Naslovi poglavlja su prilika da se igra sa motivima i da se najavi bez otkrivanja. Ako ih koristiš, budi dosledan kroz celu knjigu.

Primer iz književnosti

U „Na Drini ćupriji” most je u svakom poglavlju, a značenje mu se menja sa vekovima: gradnja, žrtva, sastajalište, poprište, ruševina. U „Prokletoj avliji” sama avlija je motiv i naslov: zatvoreni prostor u kome se priče ukrštaju. U oba slučaja naslov nije objašnjenje, nego mesto.