Prostor, vreme i atmosfera
Mesto i vreme nisu kulisa. Lekcija o tome kako prostor oblikuje likove, kako se vreme radnje oseća kroz sitnice, kako nastaje atmosfera i kako se izbegava turistički opis grada.
Od urednika
U mnogo rukopisa radnja bi mogla da se desi bilo gde. Piše Beograd, ali isto bi bilo i u Novom Sadu, Zagrebu ili Lionu. Ulice nemaju imena, kafane nemaju miris, ljudi ne govore kao ljudi odande.
Kada pitam autora zašto se roman dešava baš tu, često odgovori: jer tu živim. To je dobar početak. Ali onda mesto mora da uđe u priču, da utiče na ono što se dešava. Inače je to samo adresa.
Urednica za prozu, Librum
Mesto kao sila
Pomisli na „Na Drini ćupriju”. Bez mosta i kasabe nema romana. Ili na Vranje kod Bore Stankovića: običaji, kuće, čaršija određuju sudbine ljudi. Mesto u ovim knjigama nije pozornica, nego jedan od likova.
Pitanje koje treba postaviti: šta ovo mesto radi mojim likovima? Šta im omogućava, a šta im zabranjuje? U malom gradu svi znaju sve, pa je tajna teža. Na selu je zima duža i ljudi su upućeniji jedni na druge. U velikom gradu možeš da nestaneš. Kada prostor ima posledice, on postaje deo zapleta.
Prostor kroz pogled lika
Isti trg izgleda drugačije čoveku koji se vraća posle rata, devojci koja čeka momka i prodavcu koji nije prodao ništa ceo dan. Kada mesto opisuješ kroz pogled lika, opisuješ i lika.
Pitaj se šta bi baš ovaj lik primetio. Lekar primećuje drugo od zidara, dete drugo od starca. Detalji koje lik bira govore o njegovom zanimanju, raspoloženju i prošlosti.
Nekoliko tačnih detalja
Mesto se ne piše spiskom, nego sa nekoliko detalja koji su tačni i koji ga razlikuju od svih drugih mesta. Prodavnica koja se zove isto kao pre trideset godina, iako je vlasnik promenjen tri puta. Česma na kojoj se pije voda iako svi znaju da nije za piće. Zvuk tramvaja koji skreće kod Kalenić pijace.
Kada pišeš o stvarnom mestu, idi tamo ako možeš. Sedi, slušaj, zapisuj. Detalji koje sam pronađeš vredniji su od svega što možeš da pročitaš u vodiču.
Turistički opis
Najčešća greška u pisanju o gradu je opis kakav bi stajao u brošuri: znamenitosti, istorija, panorama. Lik šeta kroz grad i pripovedač nabraja šta je lepo i šta je staro. Čitalac oseća da gleda razglednicu.
Ljudi koji žive u nekom mestu ne gledaju ga kao turisti. Ne primećuju katedralu, nego to što je opet zatvorena pekara na uglu. Piši mesto onako kako ga vidi neko ko u njemu živi, radi, pati ili se zaljubljuje.
Vreme radnje
Ako se roman dešava 1999, čitalac treba to da oseti, i bez godine u tekstu. Vreme se oseća kroz sitnice svakodnevice:
- šta šta košta i čime se plaća,
- kako ljudi komuniciraju (pismo, fiksni telefon, prvi mobilni),
- šta se gleda, sluša, čita,
- čega se ljudi plaše i čemu se nadaju,
- kako govore (reči koje su tada bile svuda, a danas ih nema).
Pazi na anahronizme: predmete, reči i navike koje u to vreme nisu postojale. Jedan mobilni telefon u romanu koji se dešava 1991. ruši poverenje čitaoca u celu knjigu.
Istorijski roman ne treba da bude udžbenik. Velike događaje pokaži kroz to kako utiču na male ljude, a ne kroz predavanje o njima.
Atmosfera
Atmosfera je raspoloženje koje knjiga ostavlja. Nastaje kada se mesto, vreme, svetlo, zvuk i raspoloženje lika slože u isti ton. Mračna atmosfera ne nastaje od reči „mračno”, nego od izbora detalja: šta se vidi, šta se čuje, šta se ne vidi.
Atmosfera se gradi i ritmom rečenice (o tome u lekciji o ritmu) i onim što izostaviš. Ponekad je najjača atmosfera ona u kojoj se opisuje vrlo malo, a čitalac oseća mnogo.
Vremenske prilike i godišnja doba
Vreme u smislu kiše i sunca koristi se previše i premalo. Previše kada kiša pada uvek kada je tužno. Premalo kada se godišnje doba nikad ne oseti, pa je roman koji traje godinu dana u jednom večnom proleću.
Godišnja doba menjaju ponašanje ljudi: šta nose, gde provode vreme, koliko je dug dan. Iskoristi to. Ali nemoj da vreme objašnjava osećanje lika. Mnogo je jači kontrast: sahrana po najlepšem danu u maju.
Primer iz književnosti
Bora Stanković u „Nečistoj krvi” gradi Vranje kroz kuće, mirise, odeću, običaje i ono što se šapuće iza zidova. Čitalac posle nekoliko strana zna kako izgleda taj svet, ko u njemu ima moć i zašto Sofka ne može da pobegne. Prostor ovde nije opis, nego zatvor.
Pre i posle
Grad je bio prelep. Imao je staru tvrđavu, široku reku i mnogo lepih zgrada iz devetnaestog veka. Ljudi su bili ljubazni, a kafići puni. Milica je šetala glavnom ulicom i uživala u svemu što je videla.
Milica je glavnom ulicom išla sredinom, kao kad je bila mala, jer su trotoari i dalje bili razbijeni na istim mestima. Poslastičarnica u kojoj je otac kupovao krempite sada je prodavala telefone. Ista prodavačica, ista kecelja.
Šta smo promenili. Turistički opis (tvrđava, reka, zgrade, ljubazni ljudi) zamenjen je pogledom žene koja se vraća u rodni grad. Detalji su tačni i lični, a promena grada nosi osećanje gubitka koje nije izgovoreno.
Vežbe
Zagrevanje · 10 minuta
Šta bi primetio
Opiši isti prostor (autobusku stanicu u svom gradu) za tri lika: lekara posle noćne smene, dete od osam godina i čoveka koji beži od duga. Po pet rečenica.
Uspelo je ako svaki opis otkriva nešto o liku, a nijedan ne liči na ostala dva.
Vežba · 30 minuta
Mesto koje ima posledice
Napiši scenu od 400 reči u kojoj mesto otežava liku da dobije ono što hoće: u malom gradu ne može da sakrije, na selu ne može da ode, u bolnici ne sme da viče.
Uspelo je ako scena ne bi mogla da se desi na drugom mestu bez promene radnje.
Izazov · jedno popodne
Godina bez godine
Napiši scenu od 500 reči koja se dešava u tačno određenoj godini u prošlosti, a da godina nije navedena. Čitalac treba da je pogodi iz sitnica.
Uspelo je ako osoba koja pročita scenu pogodi deceniju, a bar dve sitnice nisu ni televizija ni politika.
Domaći zadatak
Idi na jedno mesto iz svog romana, ili na sličnu lokaciju, i provedi tamo pola sata sa sveskom. Zapiši deset detalja koje ne bi mogao da izmisliš. Ubaci bar dva u rukopis.
Ako želiš mišljenje, okači svoj rad na forumu, u temi Proza: domaći zadaci, sa brojem i nazivom lekcije na početku.
Česte greške: proveri svoj tekst
- Radnja bi mogla da se desi bilo gde.
- Turistički opis grada sa znamenitostima.
- Mesto nema posledice po likove.
- Anahronizmi u istorijskom romanu.
- Kiša uvek kada je tužno, sunce kada je srećno.
- Istorijski događaji objašnjeni predavanjem, a ne kroz male ljude.
- Atmosfera imenovana („mračna”, „jeziva”) umesto građena.
Šta čitati
- Bora Stanković, „Nečista krv”prostor kao zatvor.
- Ivo Andrić, „Na Drini ćuprija”mesto kao glavni lik vekovima.
- Miloš Crnjanski, „Seobe”prostor kao čežnja i lutanje.
- Danilo Kiš, „Bašta, pepeo”sitnice svakodnevice kroz koje se oseća vreme.
Česta pitanja
Pitanja i odgovori
Kako da opišem stvarni grad, a da ne zvuči kao vodič?
Opisuj ga kroz pogled lika koji u njemu živi i kroz nekoliko tačnih, ličnih detalja. Izbegavaj znamenitosti i istoriju, osim ako su važne za priču.
Kako da čitalac oseti vreme radnje?
Kroz sitnice svakodnevice: cene, predmete, način komunikacije, reči i strahove tog vremena. Godina u tekstu sama po sebi ne pravi atmosferu.
Sledeći korak
Kako ti Librum pomaže
Uređivanje i urednička analiza
Lektura i korektura
Prelom i priprema za štampuNisi siguran šta ti treba? Pogledaj pakete i cene ili pošalji rukopis na besplatnu procenu.