Napetost i neizvesnost: zašto čitalac okreće stranu

Pitanje i odlaganje

Napetost je jednostavna mehanika. Postavi pitanje. Odloži odgovor. Kada odgovoriš, postavi novo.

Pitanja mogu biti velika (ko je ubio?) i mala (šta piše u pismu?). Dobar roman ima oba, istovremeno. Veliko pitanje drži celu knjigu, a mala pitanja drže pojedinačne scene i poglavlja.

Odlaganje ne sme da bude prazno. Ako odložiš odgovor tako što ubaciš deset strana opisa, čitalac se ne oseća napeto, nego izigrano. Odlaganje mora da bude ispunjeno nečim drugim što takođe zanima: novim pitanjem, sukobom, preokretom.

Iznenađenje i neizvesnost

Hičkok je razliku objasnio primerom koji se i danas citira. Dvoje ljudi razgovara za stolom i odjednom eksplodira bomba ispod stola. To je iznenađenje, petnaest sekundi šoka. A sada neka čitalac zna da je bomba ispod stola i da će eksplodirati za pet minuta, a likovi to ne znaju i razgovaraju o fudbalu. To je neizvesnost, pet minuta napetosti.

Kada čitalac zna više od lika, to se zove dramska ironija. Ona je jedan od najjačih izvora napetosti, jer čitalac strepi za lika koji ne zna šta ga čeka.

Ulog

Napetost raste sa ulogom. Ako lik može da izgubi samo malo, čitaocu nije stalo. Ako može da izgubi dete, posao, ljubav, ugled ili sebe, svaka scena dobija težinu.

Ulog mora da bude jasan rano i mora da raste. Ako je na početku u pitanju posao, a na kraju i dalje samo posao, napetost stoji. Ako posao vodi do braka, a brak do deteta, ulog raste.

Rok

Ništa ne stvara napetost tako brzo kao sat koji kuca. Do petka mora da vrati novac. Majka ima još tri meseca. Voz polazi u šest. Rok pretvara želju u hitnost.

Rok ne mora da bude izgovoren svaki put. Dovoljno je da ga čitalac zna, i da ga s vremena na vreme podsetiš.

Napetost bez akcije

U porodičnom romanu napetost dolazi iz neizgovorenog. Dva brata za stolom posle očeve sahrane, i čitalac zna da jedan ima testament koji drugi nije video. Ništa se ne dešava, a svaka rečenica je napeta.

Napetost u tihim scenama gradi se kroz podtekst (o tome u lekciji o dijalogu), kroz ono što čitalac zna, a lik ne, i kroz male odluke koje imaju velike posledice.

Kraj poglavlja

Poglavlje koje se završava kada je sve rešeno, kada lik legne da spava ili kada se scena prirodno ugasi, daje čitaocu dozvolu da zatvori knjigu. Poglavlje koje se završava pitanjem, odlukom ili novim podatkom tera ga da okrene stranu.

Ne mora svako poglavlje da se završi dramatičnim obrtom. Mnogo je jače kada se završi tiho, sa rečenicom koja menja smisao onoga što je prethodilo.

Šta ubija napetost

• Pripovedač koji unapred kaže šta će se desiti, bez razloga.
• Objašnjenje posle svake scene.
• Lik koji je uvek siguran i kome sve uspeva.
• Prepreke iste težine kroz celu knjigu.
• Duge digresije u trenutku najveće napetosti.
• Odgovor na sva pitanja do sredine knjige.

Primer iz književnosti

U „Zločinu i kazni” znamo ko je ubica od prvog dela. Napetost ne dolazi iz pitanja ko, nego iz pitanja da li će ga otkriti i da li će priznati. Razgovori Raskoljnikova i Porfirija su napeti kao malo šta u književnosti, iako niko ne trči i ne puca. Dostojevski koristi dramsku ironiju: mi znamo, Porfirije sumnja, Raskoljnikov ne zna koliko Porfirije zna.