Slobodni stih nije proza u redovima

Šta je slobodno, a šta nije

Slobodni stih se oslobodio dve stvari: pravilnog broja slogova (ili naglasaka) u stihu i obavezne rime. To je sve. Nije se oslobodio ritma, zvuka, slike, sabijenosti ni potrebe da svaki prelom ima razlog.

Kod nas su slobodni stih uveli pesnici između dva rata, a posle Drugog svetskog rata, sa Popom i Miljkovićem, Pavlovićem i drugima, postao je glavna struja. Njihovi slobodni stihovi su bili strožiji od mnogih rimovanih pesama.

Test proze

Prepiši svoju pesmu u jedan pasus, kao prozu. Pročitaj je. Ako zvuči kao sasvim pristojna proza, ili čak bolje nego u stihovima, imaš problem. Pesma u slobodnom stihu mora da izgubi nešto kada se prepiše: ritam, naglaske na krajevima stihova, belinu, sabijenost.

Ovo nije test kvaliteta, nego oblika. Možda si napisao dobru kratku prozu. To je u redu. Ali onda je piši kao prozu.

Šta drži slobodni stih

Ritam. O tome smo govorili u lekciji o zvuku. U slobodnom stihu ritam nastaje iz naglasaka, dužine stihova i rečeničnih talasa. Mora se čuti naglas.

Ponavljanje. Anafora (isti početak više stihova), ponovljena reč, ponovljena sintaksa. Ponavljanje zamenjuje rimu kao ono što povezuje.

Slika. Slobodna pesma najčešće stoji na slikama. Kada nema metra, slika je ta koja daje telo.

Prelom. U slobodnom stihu prelom je glavni formalni alat. Svaki prelom je odluka i mora da radi nešto.

Sabijenost. Pesma kaže više u manje reči nego proza. Nema veznika koji samo vode, nema objašnjenja, nema prelaza. Skokovi su dozvoljeni i očekivani.

Sintaksa

U prozi rečenica vodi čitaoca korak po korak. U pesmi rečenica može da bude prekinuta, nepotpuna, bez glagola, jedna reč. Može da se prostire kroz deset stihova ili da stane u dve reči.

Iskoristi tu slobodu. Pesma u kojoj je svaki stih cela, uredna rečenica, sa podmetom i predikatom, obično zvuči kao proza bez obzira na prelome.

Šta se gubi kada se pesma objašnjava

Najčešći znak proze u slobodnom stihu su stihovi koji objašnjavaju. „Jer sam tada shvatila”, „i to je značilo da”, „zato što je život takav”. Pesma koja objašnjava sebe prestaje da bude pesma, jer pesma radi kroz skok, a objašnjenje popunjava skok.

Kada naiđeš na takav stih, probaj ga izbrisati. Gotovo uvek pesma bude bolja.

Prozna pesma

Postoji i oblik koji se zove pesma u prozi: tekst bez preloma stihova, ali sa sabijenošću, slikom i ritmom pesme. Bodler je u njemu napisao celu zbirku. To je dokaz da forma pesme nije u prelomima nego u jeziku.

Ako ti pesma uporno zvuči kao proza, možda je pesma u prozi. Probaj da je napišeš bez preloma, ali sa svom sabijenošću pesme.

Primer iz književnosti

Pročitaj pesme Vaska Pope iz zbirke „Nepočin-polje” i pokušaj da neku prepišeš kao prozu. Videćeš da ne ide: rečenice su kratke, skokovite, ponavljaju se, i bez preloma gube oblik. To je slobodni stih koji je ujedno vrlo strog.

Zatim pročitaj neku pesmu Ljubomira Simovića iz kasnijih zbirki, gde su stihovi duži, bliži govoru, a ipak drže ritam i ponavljanje.