Ljubav i gubitak bez patetike

Šta je patetika

Patetika je osećanje izraženo jače nego što ga je pesma zaslužila. Kada pesma viče, uzvikuje, ponavlja „nikad”, „zauvek”, „beskrajno”, a čitalac ne zna zašto, on se ne gane, nego odmakne. Isto osećanje izrečeno tiše, kroz jedan predmet, deluje mnogo jače.

Patetika nije iskrenost. Upravo je obrnuto: patetika je često znak da autor nije našao svoje reči, pa je uzeo gotove.

Istrošene reči ljubavi i tuge

Postoje reči koje su u ljubavnoj i tužnoj poeziji upotrebljene toliko puta da više ništa ne znače: srce, duša, suze, večnost, zvezde, beskraj, sudbina, anđeo, ruže, plamen, bol, rana. Nisu zabranjene, ali svaka od njih je mesto gde čitalac prestaje da sluša.

Proveri svoju pesmu: koliko ovakvih reči ima? Ako ih ima više od jedne ili dve, pesma verovatno govori jezikom svih ljubavnih pesama, a ne tvojim.

Konkretno umesto uzvišenog

Ljubav nije u reči „ljubav”. Ona je u tome kako neko seče hleb, u džemperu ostavljenom na stolici, u poruci od tri reči. Gubitak nije u reči „bol”, nego u broju telefona koji ne možeš da obrišeš.

Kada pišeš o osobi, piši o njoj, a ne o osećanju. Šta je radila, šta je govorila, šta je ostalo posle nje. Što je pesma određenija, to je čitaocu bliža, jer ima svoj džemper i svoj broj telefona.

Uzdržanost

Najjače ljubavne i tužne pesme su često najtiše. Jedan predmet, jedan trenutak, jedna rečenica. Pesnik ne objašnjava, ne uzvikuje, ne poentira. Ostavlja čitaocu prostor da oseti sam.

Proveri kraj pesme. Ljubavne i tužne pesme najčešće završavaju uzvikom ili zaključkom („jer ljubav je jača od smrti”). Pokušaj da je završiš slikom.

Adresat

Ljubavna pesma je skoro uvek upućena nekome. Kada je adresat stvaran (ti koja si ostavila ključ kod komšinice), pesma ima težinu. Kada je adresat opšti (ti, ljubavi moja jedina), pesma postaje šablon.

O lirskom subjektu i adresatu više u prethodnoj lekciji. Ovde je dovoljno: obraćaj se jednoj osobi, sa njenim navikama i stvarima.

Humor i ironija

Ljubavna pesma ne mora da bude ozbiljna. Ponekad je ironija, ili blag humor, najtačniji način da se kaže nešto veliko. Pesma o ljubavi koja se meri brojem puta koliko je neko zaboravio da kupi hleb može biti nežnija od pesme o večnoj ljubavi.

Gubitak i smrt

Pesma o smrti bliske osobe je najteža. Bol je stvaran, i autor oseća da bi bilo nepristojno ne reći ga glasno. Ali glasno rečen bol čitalac doživljava kao nešto što ne pripada njemu.

Pomaže da se piše o detaljima koji su ostali, o svakodnevici posle, o malim stvarima koje više nemaju smisla. Kao u prvoj lekciji, naočare na novinama od četvrtka.

I dozvoli sebi da pišeš kasnije. Mnoge dobre pesme o gubitku napisane su godinama posle.

Primer iz književnosti

Pročitaj Disovu „Nirvanu” i „Možda spava”. Dis piše o ljubavi i smrti, ali ne uzvikuje: piše o snu, noći, nedostatku, i tuga je u ritmu i slici, a ne u imenovanju. Zatim pročitaj Šimborskinu „Ljubav na prvi pogled” u prevodu: ljubav ispričana kroz slučajne susrete koje dvoje ljudi nikad nisu primetili.