Lirski subjekt: ko govori u pesmi
„Ja” u pesmi nije uvek pesnik. Lekcija o lirskom subjektu, o tome kome se pesma obraća, o maski, o razlici između ispovesti i pesme i o tome kako lično postaje opšte.
Od urednika
Najosetljiviji deo rada sa pesnicima je kada pesma potiče iz stvarnog bola. Autor mi kaže: ali to se stvarno desilo, tako je bilo. I u pravu je. Samo, to što se nešto desilo ne čini ga pesmom.
Ispovest i pesma nisu isto. Ispovest priča sve, jer joj je cilj olakšanje. Pesma bira, jer joj je cilj da čitalac oseti. Kada pomognem autoru da napravi taj korak, da se odmakne od sebe tačno onoliko koliko treba, pesma obično tek tada postane njegova.
Urednik za poeziju, Librum
„Ja” nije pesnik
Kada čitamo pesmu u prvom licu, prirodno pomislimo da govori pesnik. Ponekad i govori. Ali u književnosti glas pesme zovemo lirski subjekt, upravo da bismo ga razdvojili od čoveka koji je pesmu napisao.
To razdvajanje nije formalnost. Ono pesniku daje slobodu: da govori iz tuđeg iskustva, da preuveliča, da izmisli, da sažme tri događaja u jedan. Pesma ne mora da bude dokument. Mora da bude tačna u osećanju, ne u činjenicama.
Ko govori i iz kog trenutka
Kada pišeš, zapitaj se: ko je ovaj glas? Koliko ima godina? Gde je? Da li govori dok se nešto dešava, ili se seća posle mnogo godina?
Pesma o smrti oca napisana iz trenutka sahrane i pesma napisana dvadeset godina kasnije, kada je subjekt stariji nego što je otac bio, dve su sasvim različite pesme. Obe mogu biti istinite. Ali pesma koja ne zna iz kog trenutka govori obično luta između tuge, sećanja i mudrosti i ne stigne ni do jednog.
Kome se pesma obraća
Pesma može da se obraća nekome: ti, vi, majko, Bože, gradu. Može da govori o nekome u trećem licu. Može da govori sama sebi.
Obraćanje stvara bliskost i napetost, jer čitalac čuje razgovor u kome nije učesnik, ali je prisutan. Pesma upućena „tebi” odmah ima odnos, a odnos je izvor drame.
Proveri da li je adresat dosledan. Pesma koja počne sa „ti”, pa pređe na „on”, pa na „vi”, bez razloga, gubi glas.
Maska
Ponekad pesnik namerno govori kroz tuđi glas: istorijske ličnosti, lika iz mita, predmeta, životinje, nekoga sasvim drugačijeg od sebe. To se zove pesma maske ili dramski monolog.
Maska dozvoljava da se kaže ono što se u sopstvenom glasu ne bi moglo. Majka koja govori glasom Penelope. Grad koji govori sam o sebi. Starac koji govori kao dečak koji je bio. Pesnik je slobodniji iza maske, a čitalac često oseća više istine nego u ispovesti.
Od ličnog ka opštem
Najčešći savet koji pesnici dobijaju je da pišu o onome što znaju. To je dobro. Ali ono što znaš mora da prođe kroz izbor.
Kada pišeš o sopstvenom iskustvu, izdvoj jedan trenutak, jedan predmet, jednu rečenicu. Ne sve. Paradoksalno, što je pesma određenija, ličnija, sa imenom ulice i bojom bolničkog zida, to se više ljudi u njoj prepozna, jer svako ima svoju ulicu i svoj zid.
Pesma koja pokušava da bude opšta odmah, sa rečima kao „svi mi” i „čovek uvek”, obično ne dodirne nikoga.
Distanca
Kada je bol svež, pesma često ne uspe, jer pesnik ne može da bira. Sve mu je važno. Zato je dobro pisati odmah, kao sirov materijal, a pesmu praviti kasnije, kada možeš da pogledaš sa strane.
Distanca ne znači hladnoću. Znači da znaš šta pesma radi sa čitaocem, pored onoga što radi sa tobom.
Primer iz književnosti
Pročitaj pesme Desanke Maksimović iz zbirke „Tražim pomilovanje”. Lirski subjekt se obraća caru Dušanu i moli za pomilovanje ljudi koje bi njegov Zakonik kaznio. Maska, adresat i trenutak su jasni, a kroz tu istorijsku formu pesnikinja govori o sopstvenom vremenu i savesti.
Zatim pročitaj neke pesme Stevana Raičkovića, gde je subjekt tih, okrenut prirodi i sebi, i gde se lično i opšte spajaju bez ijedne velike reči.
Pre i posle
Svi mi u životu prolazimo kroz bol, i ja sam izgubila nekoga koga sam volela, i znam da i ti, koji ovo čitaš, razumeš, jer gubitak je deo ljudske sudbine.
Majko, juče sam ti pozvala broj da vidim da li još zvoni. Javila se neka devojka iz Kraljeva. Rekla sam da sam pogrešila. Možda i jesam.
Šta smo promenili. Prva verzija pokušava da bude opšta (svi mi, ljudska sudbina) i obraća se čitaocu direktno, pa ne dodiruje nikoga. U drugoj je subjekt jasan (kćerka), adresat jasan (pokojna majka), trenutak jasan (juče), a jedan konkretan postupak nosi gubitak. Opšte se oseti kroz lično, a da nije izgovoreno.
Vežbe
Zagrevanje · 10 minuta
Ko, kome, kada
Uzmi tri svoje pesme i za svaku napiši tri odgovora u po jednoj rečenici: ko govori, kome se obraća, iz kog trenutka.
Uspelo je ako za svaku pesmu odgovori su jasni, ili tačno znaš gde je pesma nejasna.
Vežba · 30 minuta
Pesma maske
Napiši pesmu od dvanaest do šesnaest stihova u glasu nekoga ko je potpuno drugačiji od tebe: drugog pola, druge generacije, drugog vremena ili čak predmeta.
Uspelo je ako glas je dosledan od prvog do poslednjeg stiha, a čitalac oseća nešto od tvog iskustva iako ga nisi izgovorio.
Izazov · jedno popodne
Dve udaljenosti
Napiši dve pesme o istom ličnom događaju: jednu iz trenutka kada se desio, drugu iz trenutka mnogo godina kasnije.
Uspelo je ako dve pesme su različite po glasu, ritmu i izboru detalja, a obe su tačne.
Domaći zadatak
Izaberi pesmu koju si napisao iz ličnog, bolnog iskustva. Napiši je ponovo, ali tako da u njoj ostane samo jedan trenutak, jedan predmet i jedno obraćanje. Ne moraš da je objaviš. Uporedi je sa prvom verzijom i zapiši šta je u novoj jače.
Ako želiš mišljenje, okači svoj rad na forumu, u temi Poezija: domaći zadaci, sa brojem i nazivom lekcije na početku.
Česte greške: proveri svoj tekst
- Ne zna se ko govori i iz kog trenutka.
- Adresat se menja bez razloga (ti, on, vi).
- Pesma pokušava da bude opšta odmah: „svi mi”, „čovek uvek”.
- Ispovest u kojoj je sve rečeno, pa čitaocu ne ostaje ništa.
- Direktno obraćanje čitaocu da bi se objasnila pesma.
- Pesma pisana iz svežeg bola, bez izbora.
Šta čitati
- Desanka Maksimović, „Tražim pomilovanje”maska, adresat i savest.
- Stevan Raičković, izabrane pesmetih subjekt u kome se lično i opšte spajaju.
- Robert Brauning, „Moja poslednja vojvotkinja” (u prevodu)klasičan primer pesme maske.
- Ana Ahmatova, „Rekvijem” (u prevodu)lično iskustvo koje postaje glas generacije.
Česta pitanja
Pitanja i odgovori
Da li je „ja” u pesmi uvek pesnik?
Nije. Lirski subjekt može biti blizak pesniku, ali može biti i maska, izmišljen glas ili neko sasvim drugi. To je sloboda, a ne prevara.
Kako da pišem o ličnom bolu, a da pesma ne bude samo ispovest?
Izdvoj jedan trenutak i jedan predmet, odluči kome se pesma obraća i iz kog trenutka govori. Ono što izostaviš je jednako važno kao ono što napišeš.
Sledeći korak
Kako ti Librum pomaže
Uređivanje i urednička analiza
Lektura i korektura
Prelom i priprema za štampuNisi siguran šta ti treba? Pogledaj pakete i cene ili pošalji rukopis na besplatnu procenu.