Tata

„U kratkoj i ličnoj priči Tata dramske strukture, autentičnih ispovesti, sećanja i unutrašnjih tokova, Jadranka nas upoznaje sa svojim herojem, njenim ocem. U tekstu autorka piše iz „sopstvene kože“ i bez distance iz neposrednog iskustva, iskreno, sa mnogo emocija i snažnim osećanjem gorčine prema lošem sistemu koji je prema slabima nemilosrdan. Tekst pulsira unutrašnjim tokovima misli, sećanjima, slikama iz života i ličnim uspomenama koje se sudaraju sa svakodnevnim izazovima u danima borbe za očev život.“

– Zoran Rakićević, vanredni profesor na Fakultetu Organizacionih Nauka

„Knjiga je u formi dnevnika, ličnih doživljaja i misli tokom teškog perioda. Emotivno i iskreno napisano. Dopada mi se što se smenjuju poglavlja uspomena i poglavlja u kojima se opisuju tatina stanja tokom teških dana. Detalji su opisani iz ugla deteta i vrlo su bliski. Kao da nam je autorka poklonila dnevnik, svoje lično i intimno priznanje.”

– Snježana Klipa Dowse

„Jadranka Čolaković piše o patnji i zna da piše. Zanima ju kako ostati živ, a smrt je blizu. Ako tražite odgovore na ta pitanja dobra literatura je pred vama.”

– Aleksandar Stanković, novinar

„Mnogi će se prepoznati u Jadrankinoj dubokoj i ličnoj ispovesti gde je, dok čitamo njene intimne razgovore sa ćerkom, pratimo na putu samoisceljenja. Na tom putu, neko će saosećati, neko će probuditi onaj davno potisnuti bol, a biće i onih koji će se nasmejati i poželeti da odu na ’godišnji odmor u frižider’. Ovo nije priča o smrti, iako se tako može učiniti. Ovo je zapravo oda jednom sjajno proživljenom životu i tome šta je iza njega ostalo – nikad izbrisiva sećanja i ključni sastojci generacijskog genetskog koda: ljubav, porodica, čast i smeh koji pobeđuje sve poteškoće.”

– Vladimir Vujović