Zvuk: ritam, asonanca i aliteracija bez ukrasa
Pesma se piše za uho. Lekcija o ritmu u slobodnom i vezanom stihu, o ponavljanju glasova, o tome kako zvuk nosi značenje i kako se prepoznaje zvuk koji je samo ukras.
Od urednika
Svaki rukopis zbirke čitam naglas, celu zbirku, makar u nekoliko večeri. Tek tada čujem ono što nisam video: stih koji se spotiče, strofu u kojoj tri reči zaredom počinju istim glasom pa zvuči kao brzalica, pesmu koja je ravna kao spisak.
Autori često misle da je zvuk stvar rime i metra, pa ako pišu slobodnim stihom, zvuk ih ne zanima. Upravo obrnuto. U slobodnom stihu zvuk je jedino što drži pesmu da se ne raspadne u prozu.
Urednik za poeziju, Librum
Ritam
U srpskom jeziku svaka reč ima naglasak. Kada se reči nižu, naglašeni i nenaglašeni slogovi stvaraju talas. U vezanom stihu taj talas je pravilan i broji se: deseterac, osmerac, dvanaesterac, sa cezurom na određenom mestu. U slobodnom stihu talas je nepravilan, ali i dalje postoji.
Kada čitaš svoju pesmu naglas, slušaj gde glas prirodno pada. Ako se na nekom mestu spotakneš, to je obično mesto gde se ritam lomi bez razloga. Ponekad je lom namerna stvar, kada sadržaj traži udarac. Češće je slučajan.
Vezani stih
Naša tradicija ima bogat vezani stih. Narodni deseterac sa cezurom posle četvrtog sloga. Simetrični dvanaesterac Dučića i Šantića. Osmerac lirske narodne pesme.
Ako pišeš vezanim stihom, metar mora da bude čist, ali ne sme da bude mehanički. Najveća opasnost je stih u kome je redosled reči izvrnut samo da bi se uklopio u metar: „i ja tebe voleh tad” umesto prirodnog reda. Čitalac to čuje i oseća da pesma služi formi, umesto da forma služi pesmi.
Asonanca
Asonanca je ponavljanje istih samoglasnika u bliskim rečima. Otvoreni samoglasnici (a, o) daju širinu, zvučnost, ponekad tugu. Zatvoreni (i, e) daju oštrinu, svetlost, ponekad nemir. Ovo nije pravilo koje važi uvek, ali uho to oseća.
Dugo, dugo, ovo jutro sporo
Ponavljanje „u” i „o” usporava stih, kao što i jutro sporo prolazi.
Aliteracija
Aliteracija je ponavljanje suglasnika, najčešće na početku reči. Ona povezuje reči, daje stihu čvrstinu i može da imitira zvuk.
Šušte šaš i šiblje
Ponavljanje „š” je šum. Ovakvo podražavanje zvuka (onomatopeja) radi kada je umereno. Kada je preterano, postaje dečija pesmica ili brzalica.
Ponavljanje reči i stihova
Ponavljanje cele reči ili stiha je najstarije zvučno sredstvo poezije. Refren, anafora (isti početak više stihova), ponovljeni stih na početku i kraju pesme.
Ponavljanje radi kada se značenje menja sa svakim ponavljanjem. Isti stih na početku pesme znači jedno, a posle svega što se desilo, na kraju, znači drugo. Kada se ponavlja samo da bi se popunio prostor, deluje kao pesma bez ideje.
Zvuk koji nosi značenje
Pravo pitanje nije da li pesma ima asonancu ili aliteraciju, nego da li zvuk radi isto što i smisao. Pesma o tišini sa mnogo tvrdih, praskavih suglasnika radi protiv sebe. Pesma o ljutnji sa mekim, razvučenim stihovima takođe.
Kada prepravljaš, pitaj se kako bi pesma zvučala kada bi je čuo neko ko ne razume jezik. Da li bi naslutio raspoloženje?
Zvuk kao ukras
Najčešća greška nije odsustvo zvuka nego zvuk koji se gura u prvi plan. Tri aliteracije u jednom stihu, rima u svakom stihu i asonanca do kraja. Pesma postaje vežba iz akustike i čitalac posle nekoliko stihova prestaje da prati smisao.
Dobar zvuk se ne primećuje prvi put. Primeti se tek kada se pesma čita drugi ili treći put, i tada čitalac shvati zašto mu je ostala u uhu.
Primer iz književnosti
Pročitaj naglas Lazu Kostića, „Santa Maria della Salute”. Ovo je pesma u kojoj je zvuk gotovo glavni nosilac: ponavljanja, unutrašnje rime, raskošni samoglasnici. Kod Kostića to nije ukras, nego oblik zanosa o kome pesma govori.
Zatim pročitaj nekoliko pesama Vaska Pope, gde je zvuk suv, škrt, gotovo bez ukrasa, i gde ritam daju ponavljanja kratkih rečenica. Dve krajnosti, obe svesne.
Pre i posle
Tiho padaju teške kapi kiše po krovu kuće gde više nema nikoga i kucaju, kucaju, kucaju sve jače, kao da traže nekoga da otvori vrata.
Kiša po limu. Nikog da čuje. Kiša po limu, kao da kuca.
Šta smo promenili. Prva verzija ima ponavljanje („kucaju” tri puta) koje ne menja ništa, i dug, ravan ritam koji se ne slaže sa udarcima kiše. U drugoj su stihovi kratki kao kapi, ponovljen stih „Kiša po limu” menja značenje kada se vrati, a lim daje zvuk koji „krov kuće” nije imao. Prazna kuća se čuje u stihu „Nikog da čuje”.
Vežbe
Zagrevanje · 10 minuta
Naglas
Pročitaj naglas jednu svoju pesmu i jednu pesmu pesnika koga voliš. Snimi oba čitanja telefonom i preslušaj ih.
Uspelo je ako možeš da pokažeš bar dva mesta u svojoj pesmi gde se ritam lomi bez razloga.
Vežba · 30 minuta
Raspoloženje bez reči
Napiši dve kratke pesme od po šest stihova o istom prizoru (na primer, voz koji odlazi): jednu u kojoj zvuk nosi mir, drugu u kojoj zvuk nosi nemir. Promeni samo izbor reči i dužinu stihova, ne i prizor.
Uspelo je ako osoba koja čuje obe pesme pročitane naglas oseća razliku pre nego što razmisli o smislu.
Izazov · jedno popodne
Ponovljen stih
Napiši pesmu od dvanaest do šesnaest stihova u kojoj se isti stih javlja tri puta: na početku, u sredini i na kraju, i svaki put znači nešto drugo.
Uspelo je ako poslednje ponavljanje deluje kao udarac, a ne kao refren.
Domaći zadatak
Odaberi pet svojih pesama i pročitaj ih naglas, polako, pred nekim ili u snimak. Označi svako mesto gde se spotakneš, gde se glas sam ubrza ili uspori bez razloga, i svaki zvučni ukras koji ti smeta. Prepravi samo ta mesta.
Ako želiš mišljenje, okači svoj rad na forumu, u temi Poezija: domaći zadaci, sa brojem i nazivom lekcije na početku.
Česte greške: proveri svoj tekst
- Ritam se lomi bez razloga na mestima gde glas zapinje.
- Izvrnut red reči samo da bi se uklopio metar.
- Previše aliteracija, pa stih zvuči kao brzalica.
- Ponavljanje koje ne menja značenje.
- Zvuk radi protiv smisla (tvrdi glasovi u pesmi o tišini).
- Pesma se piše samo za oko i nikad se ne čita naglas.
Šta čitati
- Laza Kostić, „Santa Maria della Salute”zvuk kao oblik zanosa.
- Vasko Popa, „Nepočin-polje”suv zvuk, ponavljanje i ritam kratkih rečenica.
- Jovan Dučić, izabrane pesmečist dvanaesterac i njegova muzika.
- Srpske narodne lirske pesmeosmerac i ponavljanje kao osnovni zvučni alati.
Česta pitanja
Pitanja i odgovori
Da li slobodni stih ima ritam?
Ima. Nije pravilan i ne broji se, ali nastaje iz naglasaka, dužine stihova i ponavljanja. Upravo u slobodnom stihu ritam je ono što pesmu razlikuje od proze.
Kako da vežbam uho za ritam?
Čitaj naglas, mnogo, i tuđe i svoje pesme. Snimaj se i preslušaj. Uči napamet pesme koje voliš, jer se ritam tako uči bez razmišljanja.
Sledeći korak
Kako ti Librum pomaže
Uređivanje i urednička analiza
Lektura i korektura
Prelom i priprema za štampuNisi siguran šta ti treba? Pogledaj pakete i cene ili pošalji rukopis na besplatnu procenu.