Srpski vezani stih: deseterac, osmerac i dvanaesterac

Kako se broje slogovi

Svaki samoglasnik je jedan slog: a, e, i, o, u. Slogotvorno r između suglasnika takođe čini slog: u reči „prst” je jedan slog, u reči „srce” dva. Diftonga u srpskom standardnom jeziku nema, pa se svaki samoglasnik broji posebno.

Primer: „Pođe Stana niz polje zeleno” ima deset slogova: po, đe, sta, na, niz, po, lje, ze, le, no.

Kada brojiš, broj naglas i lupkaj prstom. Posle nekoliko desetina stihova uho počinje da broji samo.

Cezura

Cezura je stalna pauza unutar stiha, na tačno određenom mestu. Ona deli stih na dva dela i daje mu ritam. U dobrom stihu cezura pada između reči, nikada usred reči.

Kada se cezura pomera iz stiha u stih, ritam se raspada, čak i kada je broj slogova tačan.

Epski deseterac

Deset slogova, cezura posle četvrtog: četiri plus šest. To je stih naših narodnih epskih pesama, i ima prepoznatljiv, svečan, odmeren ritam.

Pođe Stana / niz polje zeleno

Epski deseterac je pripovedački stih. Nosi radnju, ponavljanja, stalne epitete. Danas se retko koristi ozbiljno, jer odmah priziva gusle i junake. Ali kao parodija, ili kao svesni odjek tradicije u savremenoj temi, može biti snažan.

Lirski deseterac

Deset slogova, cezura posle petog: pet plus pet. Simetričan je, mekši i pevljiviji od epskog.

Kraj puta stoji / jabuka sama

Razlika između epskog i lirskog deseterca ide dalje od tehnike: isti broj slogova, a sasvim drugo raspoloženje.

Osmerac

Osam slogova, najčešće podeljenih četiri plus četiri. To je stih naše narodne lirike: ljubavnih, obrednih, šaljivih pesama. Kratak je, brz, lako se pamti.

Pala magla / na livade

Osmerac je i stih mnogih pesama za decu, jer ima jasan, ritmičan korak.

Dvanaesterac

Dvanaest slogova, cezura posle šestog: šest plus šest. Ovo je stih srpske moderne, pesnika poput Dučića, Rakića i Šantića, a pre njih i Laze Kostića. Dugačak je, svečan, pogodan za razmišljanje i opis.

U gradu se pale / prozori po redu

Dvanaesterac je često rimovan i sastavljen u strofe od četiri stiha. Kada je dobro napisan, ima muziku koju je teško postići drugim stihom. Kada je loše napisan, deluje kao imitacija.

Ostali stihovi

Postoje i jedanaesterac (stih mnogih soneta, sa uzorom u italijanskom stihu), sedmerac, trinaesterac i drugi. Za početak su dovoljna ova četiri.

Vezani stih danas

Najveća opasnost vezanog stiha je izvrnut red reči. Da bi stih imao tačan broj slogova i rimu, autor napiše „i ja tebe voleh tad” ili „srce moje tužno plače”. Čitalac to čuje kao staro i usiljeno.

Dobar savremeni vezani stih zvuči kao prirodan govor koji slučajno ima ritam. To se postiže ovako:

• piši rečenicu prirodnim redom, pa traži ritam, a ne obrnuto,
• kad stih ima slog više ili manje, promeni reč, a ne red reči,
• izbegavaj arhaizme koji su tu samo zbog broja slogova,
• ne rimuj svaki stih ako rima vuče u kliše (o tome u lekciji o rimi).

Zašto učiti vezani stih ako pišeš slobodan

Pisanje u vezanom stihu uči uho. Kada naučiš da čuješ deseterac i dvanaesterac, i tvoj slobodni stih počinje da ima ritam, jer znaš gde pada naglasak i gde se diše. Mnogi veliki pesnici slobodnog stiha počeli su strogim oblicima.

Primer iz književnosti

Pročitaj nekoliko narodnih epskih pesama iz Vukove zbirke, naglas, i lupkaj cezuru. Zatim pročitaj nekoliko pesama Jovana Dučića ili Milana Rakića u dvanaestercu. Isti jezik, sasvim drugi korak. Na kraju pročitaj neku pesmu Ljubomira Simovića u kojoj se odjekuje narodni stih u savremenoj temi.