Rukopis „Kišna pisma Fjodoru iz sunčanog Karakasa“ predstavlja izrazito lirsko-prozno delo koje na originalan način prepliće epistolarnu formu, filozofska promišljanja i bogato književno nasleđe. Njegova snaga leži u poetskom jeziku, dubokim egzistencijalnim pitanjima i sposobnosti da čitaoca uvuče u misaoni svet autora, u kojem se reflektuju lična previranja, traganja za smislom i odnosi sa sopstvom i svetom.
Kroz ovo delo, Trifunović istražuje granice između realnog i imaginarnog, postavljajući ključna pitanja o identitetu, umetnosti i egzistenciji. Karakas, koji se u romanu pojavljuje, nije samo geografska lokacija, već metafora unutrašnjeg egzila, traganja za smislom i sukoba umetnosti i realnosti.
Jedan od odlomaka iz knjige najbolje oslikava ton i atmosferu dela:
Не бих рекао да је потреба за самоћом увек потреба за сопством. Често је бекство. Ти одласци нису кораци ка њој, њему… ти кораци су ка себи. И тај бол, ту где јеси, није довољан да сопственом снагом завириш у сваки део себе и изађеш. Из овде. Из сада. Онда пустиш. И осетиш олакшање, јер тада се препознаш, можда баш онако како си ти себе препознао. Живог или мртвог, свеједно, јер сам чин препознавања потире сваку немоћ. Не мислиш шта други мисле о теби. Не мислиш ни када мисле лоше, не мислиш када мисле добро. Мислиш о томе како је читав свет стих до стиха, тон до тона… о томе мислиш. А потом ударац ветра који те врати у поредак у ком вредности имају другу меру, где стварати није рад. Где ходаш улицама тражећи људе твојих трептаја, док вилине коњице, птице и рибе Дунава остављаш себи, када се вратиш. Ако се вратиш. Често се питам да ли сам писао оно што сам живео или сад живим написано? И да ли је то давно опредељење знало за последице? Или је младост величала пад и свесна своје тадашње снаге мислила да може. И веровала да ће увек на том путу бити неко уз њу. Не знајући да неке је људе тешко испратити. И да је најтеже испратити себе. И то опредељење, давно усвојено, да ли је знало за судбине Жермена Нувоа, Андре де Ришеа? Бескућништва, лутања, просјачења. Знало је. И веровало да се то да избећи. Верује и данас. И зато није свака потреба за самоћом потреба за собом. Често је бекство.
Uredništvo Librum studija jednoglasno je odlučilo da upravo ovaj rukopis zaslužuje pobedu zbog njegove originalnosti, literarne slojevitosti i vanvremenskog tona.
Biografija autora Momčila Trifunovića
Momčilo S. Trifunović je književnik, pesnik, dramski pisac i prevodilac, jedan od najoriginalnijih i najautentičnijih glasova savremene srpske književnosti. Rođen 25. jula 1967. godine u Valjevu, gde i danas živi i stvara, Trifunović je svojim delima ostavio neizbrisiv trag na srpskoj književnoj sceni. Član je Udruženja književnika Srbije (UKS) od 2004. godine i jedan od osnivača Književnog kluba Valjeva.
Njegova književna karijera obuhvata više žanrova i formi, od poezije, proze i drama, do scenarija i prevoda, a njegovo stvaralaštvo prepoznato je i nagrađeno kako u zemlji, tako i na međunarodnoj sceni.
Pesnik snažne vizije i originalnog izraza
Trifunović je do sada objavio šest zbirki poezije, u kojima je izgradio prepoznatljiv poetski rukopis – duboko introspektivan, lirski moćan i misaono bogat. Njegova poezija nosi pečat nadrealnog, filozofskog i emotivno nabijenog izraza, u kojem se prepliću egzistencijalna pitanja, mitološke reference, simbolika i lična unutrašnja potraga.
Njegove objavljene zbirke poezije su:
- Vremenom u večnost (KOV, 1995)
- Mahnitanja (Sfairos, 1996)
- Grčilište (1997)
- Oвде под земљом (Sfairos, 1997)
- Po noćni adađo mrtvih arlekina (Sfairos, 2000)
- Pred poslednju žetvu (Književni klub Valjeva, 2020)
Njegova poezija zastupljena je u brojnim antologijama i zbornicima srpske književnosti, uključujući „Ozarena“ – 255 najboljih srpskih pesnika XIX i XX veka, „Na skriveno tragu“ – Antologija nove srpske poezije, „Čitanka valjevskog kraja“ i mnoge druge.
Njegovo ime stoji rame uz rame sa velikim srpskim i evropskim pesnicima, a njegov lirski izraz prepoznali su i istaknuti književni kritičari i akademici, među kojima su Dragomir Brajković, Milovan i Milutin Danojlić, Petar Arbutina, Slaven Radovanović, Bogoje Radenković, Milan Đurašinović i mnogi drugi.
Međunarodno nagrađivani dramski pisac
Pored poezije, Trifunović je autor pozorišnih drama i scenarija, od kojih se posebno ističe „Arhangelov vojnik“, jedan od njegovih najvrednijih i najuspešnijih dramskih tekstova.
Ovaj komad nagrađen je na prestižnom međunarodnom festivalu „Zlatni vitez“ u Moskvi, koji se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Ruske Federacije, Nikite Mihalkova i Nikolaja Burlajeva.
Predstava je izvođena na sceni moskovskog pozorišta GITIS, gde je u konkurenciji najvećih klasika svetske književnosti, poput Tolstoja, Čehova, Bulgakova, Brehta i Šekspira, osvojila prestižnu Zlatnu diplomu.
Pored „Arhangelovog vojnika“, njegove drame „Slike jednog vremena“, „Stradanje po Teofanu“ i druge izvođene su na pozorišnim scenama, izazivajući snažne reakcije publike i kritike.
Prevodilac ruskih velikana
Kao prevodilac, Trifunović je sa ruskog jezika prenosio poeziju Alekseja Tarkovskog, čija dela je objavljivao u srpskim književnim časopisima. Njegov prevodilački rad ne samo da donosi autentičan duh originalnog teksta, već i otvara nove književne horizonte domaćim čitaocima.
Momčilo Trifunović je autor snažnog i prepoznatljivog književnog izraza, čija dela prevazilaze generacijske i žanrovske granice. Njegova poezija, proza i drame nastavljaju da inspirišu nove generacije pisaca, dok se njegov rad neprestano širi i dobija sve veće priznanje, kako u zemlji, tako i u svetu.
Pobeda na književnom konkursu Librum studija sa rukopisom „Kišna pisma Fjodoru iz sunčanog Karakasa“ još jednom potvrđuje njegov izuzetan književni talenat i značaj na srpskoj i međunarodnoj književnoj sceni.
Književni konkurs Librum studija ima za cilj promociju kvalitetne i autentične književnosti kroz otkrivanje i podršku talentovanim autorima. Fokusirani smo na dela koja pomeraju granice narativa, donose nova tumačenja savremenog sveta i ostavljaju trajni umetnički trag.
Još jedan odlomak iz knjige „Kišna pisma Fjodoru iz sunčanog Karakasa“:
Ослушкујући гласове лица кроз које ми говориш опет бих те питао: да ли ти се чини, да за све нелагодности, остављене у јуче, и све препреке, постављене у сутра, лековито је ходати кроз данас? Том лаком ходу нуди се стаза што води у битност, где све нелагодности и све препреке… као и сву тежину мислећег бића, прекрива лакоћа постојања. Теби, што своје си данас претварао у трајност, не чини ли се понекад да ход предуго траје? И да ли о томе уопште мислиш, и да ли је добро плод сталности и има ли укус заборављеног воћа, које береш, када те стаза одведе кроз врата. Прија ли ти тајна из које црпиш моћ да одболујеш све туђе болове, јер твоји су нестали без трага, при првом искреном сусрету са собом. И боли ли те, понекад, све већа неразумљивост писања или певања, којима се обраћаш другима?, истом гласношћу као и онима који се плаше питања никада постављених себи. Узалуд ли… њихови су страхови пљускови које упија жеђу исцрпљена земља. И судар твог ума са умом који негује причу изван груди? Може ли та прича испричати ишта вредно постојања? Превише питања за тебе. Не бих да ми нестанеш иза јутарњег обзорја пре него ли научим да моје је данас моја лепота. Да ли сам ти икада говорио о надреализму Луја Арагона? Ако нисам, ето прилике, да док ходамо ка себи, оправдамо одсуство времена.
O književnom konkursu Librum studija
Književni konkurs Librum studija ima za cilj promociju kvalitetne i autentične književnosti kroz otkrivanje i podršku talentovanim autorima. Fokusirani smo na dela koja pomeraju granice narativa, donose nova tumačenja savremenog sveta i ostavljaju trajni umetnički trag.
Pobednik dobija uređivanje i štamapu svog rukopisa u 300 primeraka, distribuciju i marketing strategiju.
📩 redakcija@librum.rs
📞 +381616464620
🌐 www.librum.rs
10 RUKOPISA KOJA BISMO IZDVOJILI PO IZUZETNOM KVALITETNOM STILU PISANJA I KOJA SU BILA U NAJUŽEM KRUGU ZA POBEDU
- Mama, brate! – Milijana Natalija
- Crvenkape – Milan Grozdanović
- Gubitništvo – Nina Dolev Bugarski
- Tačka ključanja – Nikola Dali Tanić
- Samo pokušavam da vam uvalim svoj roman – Vojin Maletković
- Ana i marta. Priče iz detinjstva – Jelena Bratić i Bojana Ivković
- Gavranov svet: Otkrovenje – Sandra Kravić Simonović
- Sunčeva maglina – Jelena Ilić
- Sveznadar – Željko Vladisavljev
- Tapiserija sudbine: Prorok – Aleksandar Pavić
Zahvaljujemo se svim učesnicima ovogodišnjeg konkursa i radujemo se daljem podržavanju novih glasova u književnosti!
