Od ideje do priče: šta je premisa i kako se proverava
Ideja nije priča. Prva lekcija kursa Proza uči kako da od slike, rečenice ili utiska napraviš premisu: lik, želju, prepreku i ulog, i kako da proveriš da li nosi celu knjigu.
Od urednika
Kada pitam autora o čemu je njegov roman, najčešće dobijem jedan od dva odgovora. Prvi je tema: „o usamljenosti”, „o ratu”, „o odrastanju u malom gradu”. Drugi je prvih pet poglavlja ispričanih redom, sa svim sporednim likovima.
Ni jedno ni drugo nije odgovor. Tema je ono o čemu knjiga na kraju govori, a prepričavanje je ono što se u njoj dešava. Ono što tražim je između: čovek, njegova želja i zid u koji udara. Kad to postoji, rukopis obično ima kičmu, čak i kad je sve ostalo neuredno. Kad ne postoji, ni najlepše rečenice ne pomažu, jer čitalac posle dvadesete strane ne zna zašto bi nastavio.
Zato prva lekcija nije o rečenici, nego o tome šta pišeš.
Urednica za prozu, Librum
Ideja, tema i premisa nisu isto
Ideja je ono što te natera da počneš. Žena koja svako jutro hrani golubove ispred zatvorene pošte. Rečenica koju si čuo u autobusu. Uspomena na dedinu radionicu. Ideja je dragocena jer nosi energiju, ali ne zna kuda ide.
Tema je ono što priča na kraju misli o svetu. Usamljenost, krivica, cena slobode. Temu retko treba birati unapred. Ako kreneš od teme, likovi postaju primeri za tezu, a čitalac to oseti brzo.
Premisa je praktična stvar. Ona povezuje ideju sa pričom koja može da traje. U njoj su četiri dela:
- lik, određen jednom osobinom koja je važna za priču,
- želja, nešto konkretno što lik hoće i što se može videti,
- prepreka, ono što ga sprečava da to dobije,
- ulog, ono što gubi ako ne uspe.
Uzmimo ženu sa golubovima. Kao ideja, to je lepa slika. Kao premisa:
Penzionisana poštarka, koja posle muževljeve smrti ni sa kim ne razgovara, saznaje da će zgrada stare pošte biti srušena i odlučuje da je spase, iako ne zna nikoga ko bi joj pomogao.
Sada imamo ženu, cilj koji se vidi (spasti zgradu), prepreku (sama je, bez veza, bez moći) i ulog (gubi jedino mesto koje joj nešto znači, a možda i razlog da izlazi iz stana). Tema usamljenosti je i dalje tu, ali je niko ne izgovara. Ona izlazi iz radnje.
Želja mora da se vidi
Najčešći problem u premisama koje čitam je unutrašnja želja bez spoljnog oblika. „Lik želi da nađe sebe.” „Želi da bude srećna.” To su stvarne ljudske želje, ali čitalac ne može da prati napredak ka njima. Ne zna kada je lik bliže, a kada dalje.
Zato unutrašnjoj želji treba dati spoljni cilj. Ko želi da nađe sebe, možda u stvari želi da završi fakultet koji je napustio, da se vrati u selo iz kog je pobegao, da pronađe oca koji ga je ostavio. Spoljni cilj je merljiv: ili je stigao do oca ili nije. Unutrašnja promena se onda dešava usput, i to je ono što čitalac pamti.
Dobar test je pitanje: šta bi kamera snimila? Ako na to nema odgovora, želja je još apstraktna.
Prepreka mora da bude dovoljno jaka
Druga česta slabost je prepreka koja ne drži. Lik hoće da otvori knjižaru, a jedini problem je što nema para, pa mu ih na trećoj strani pozajmi tetka. Priča se tu završava, iako autor piše još dvesta strana.
Prepreka treba da bude takva da lik mora da se menja da bi je savladao, ili da je ne savlada i plati za to. Najjače prepreke su one koje dolaze iz samog lika: poštarka iz našeg primera ne može da spase zgradu dok ne počne da razgovara sa ljudima, a upravo to joj je najteže. Spoljna prepreka (rušenje) i unutrašnja (ćutanje) tako rade zajedno.
Ulog: šta se gubi
Čitalac prati priču zato što mu je stalo, a stalo mu je kad zna šta lik može da izgubi. Ulog ne mora da bude život ili smrt. U većini dobre proze nije. Može da bude ugled u porodici, poslednja prilika da se nekome kaže istina, stan, brak, prijateljstvo iz detinjstva.
Važno je da ulog bude jasan rano. Ne mora biti izgovoren, ali čitalac mora da ga oseti u prvim poglavljima.
Kako proveriti premisu pre nego što napišeš sto strana
Pre nego što kreneš u roman, napiši premisu u jednoj rečenici i postavi joj ova pitanja:
- Da li se vidi ko je lik i po čemu je baš on pravi za ovu priču?
- Da li želja ima oblik koji se može snimiti?
- Da li je prepreka dovoljno jaka da traje do kraja knjige?
- Da li znam šta lik gubi?
- Da li bih ovu knjigu kupio da mi je neko ispriča u dve rečenice?
Ako na neko pitanje nemaš odgovor, to nije razlog da odustaneš. To je mesto gde još treba razmišljati. Premisa se menja i dok pišeš, i to je normalno. Ali roman započet bez nje obično se završi kao zbirka scena koje se ne dodiruju.
Odakle ideje uopšte dolaze
Autori često čekaju veliku ideju. U praksi, većina dobrih knjiga počinje od nečeg malog i konkretnog: predmeta, rečenice, mesta, pitanja „šta bi bilo kad bi”. Korisno je imati svesku u koju upisuješ takve sitnice bez procene. Posle nekoliko meseci, neke od njih počnu da se dozivaju.
Pitanje „šta bi bilo kad bi” je najstariji alat. Šta bi bilo kad bi čovek koji ceo život laže jednog dana izgubio sposobnost da slaže? Šta bi bilo kad bi u selu od trideset kuća svi znali ko je ubio učitelja, a niko ne bi rekao? Takva pitanja odmah daju lik u nevolji, a nevolja je početak priče.
Pre i posle
Roman je o usamljenosti i o tome kako se savremeni čovek oseća izgubljeno u svetu koji se brzo menja. Glavni junak je Marko, koji ima trideset pet godina i ne zna šta da radi sa svojim životom, pa kroz niz susreta polako shvata šta mu je zaista važno.
Marko, prevodilac koji sedam godina nije izašao iz Beograda, nasleđuje kuću u selu kod Ivanjice pod uslovom da u njoj provede jednu celu zimu. Ako ode pre proleća, kuća pripada crkvi, a on ostaje bez jedinog novca koji bi mu omogućio da prestane da prevodi uputstva za veš mašine.
Šta smo promenili. Tema (usamljenost, izgubljenost) je izbačena iz rečenice i ostala u situaciji. Marko je dobio zanimanje i naviku koja nešto govori o njemu, želju koja se vidi (preživeti zimu u kući), prepreku (selo, samoća, zima) i ulog (novac i izlaz iz posla koji mrzi). „Niz susreta” je zamenjen pravilom koje proizvodi susrete samo od sebe.
Vežbe
Zagrevanje · 10 minuta
Deset „šta bi bilo kad bi”
Napiši deset pitanja koja počinju sa „šta bi bilo kad bi”. Ne zaustavljaj se da proceniš da li su dobra. Neka bar tri budu o ljudima koje znaš, a bar tri o mestima koja si video.
Uspelo je ako bar dva pitanja odmah daju lika u nevolji, a ne samo neobičnu situaciju.
Vežba · 30 minuta
Ideja u premisu
Izaberi jednu ideju iz zagrevanja ili iz svoje sveske. Napiši je kao premisu u jednoj rečenici, sa sva četiri dela: lik, želja, prepreka, ulog. Zatim napiši još dve verzije u kojima menjaš samo prepreku.
Uspelo je ako u sve tri verzije osoba koja ih pročita može da ti kaže šta lik hoće i šta gubi, a jedna od verzija ti se čini jačom od ostalih.
Izazov · jedno popodne
Premisa poznate knjige
Uzmi tri romana koje voliš i napiši premisu svakog u jednoj rečenici, po istom obrascu. Onda uporedi svoju premisu sa njima: gde je tvoja slabija?
Uspelo je ako za svaku od tri knjige uspevaš da nađeš konkretnu želju i prepreku, bez pominjanja teme.
Domaći zadatak
Napiši premisu knjige koju pišeš ili želiš da pišeš. Pročitaj je naglas nekome ko ne zna ništa o tvom projektu i zamoli ga da ti svojim rečima kaže o čemu je knjiga. Zapiši šta je rekao. Ako je ispričao nešto drugo od onoga što misliš da pišeš, prepravi premisu, a ne slušaoca.
Ako želiš mišljenje, okači svoj rad na forumu, u temi Proza: domaći zadaci, sa brojem i nazivom lekcije na početku.
Česte greške: proveri svoj tekst
- Premisa navodi temu umesto lika i želje („roman o gubitku”).
- Želja je unutrašnja i ne može se videti („želi da bude srećna”).
- Prepreka se rešava na prvih nekoliko strana.
- Ne zna se šta lik gubi ako ne uspe.
- Premisa je prepričavanje prvih poglavlja, sa sporednim likovima.
- Lik je bilo ko: ništa ga ne vezuje baš za ovu priču.
Šta čitati
- Ivo Andrić, „Prokleta avlija”cela knjiga raste iz jednog čoveka zatvorenog na jednom mestu.
- Stevan Sremac, „Pop Ćira i pop Spira”sitna želja, dve tvrdoglave porodice i ulog koji je smešan samo spolja.
- Ernest Hemingvej, „Starac i more”najčistiji primer premise: čovek, riba, more i ponos.
- Elmor Leonard, „10 saveta za pisanje” (u Čitaonici)kratko podsećanje da čitalac prati ljude, a ne ideje.
Česta pitanja
Pitanja i odgovori
Da li moram da znam kraj romana pre nego što počnem?
Ne moraš da znaš svaku scenu, ali je dobro da znaš šta lik hoće i otprilike da li će to dobiti. Premisa daje pravac. Kraj možeš da otkriješ pišući, ali bez pravca rukopis često luta.
Koliko premisa treba da bude duga?
Jedna ili dve rečenice. Ako ne staje u dve rečenice, verovatno još nije jasno šta je glavno, ili pokušavaš da u premisu staviš celu radnju.
Šta ako imam temu, a nemam priču?
Pitaj se ko bi najviše patio od te teme i šta bi taj čovek konkretno hteo. Tema postaje priča kada dobije lik sa željom.
Sledeći korak
Kako ti Librum pomaže
Uređivanje i urednička analiza
Lektura i korektura
Prelom i priprema za štampuNisi siguran šta ti treba? Pogledaj pakete i cene ili pošalji rukopis na besplatnu procenu.