Najčešće greške u pravopisu i gramatici u romanima

Pravopis je temelj svakog kvalitetnog književnog dela. On ne samo da olakšava čitanje, već doprinosi jasnoći i lepoti izraza. Greške u pravopisu mogu narušiti doživljaj čitalaca, čak i kada je priča fascinantna. Naravno, greške u pravopisu i gramatici se dešavaju i najboljima, zato je tu lektor. U ovom tekstu, želimo da obradimo najčešće pravopisne i gramatičke greške koje se javljaju u romanima, poeziji i kratkim pričama, uz objašnjenja i savete kako ih izbeći.

1. Apostrof: pravilna upotreba

Apostrof (’) se koristi kako bi označio izostavljanje glasova u pisanju. Na primer, u rečima koje se shvataju kao okrnje, odnosno na mestima gde su izostala slova:

Pravilna upotreba:

• Al’ je meni lepo dok čitam knjigu.
• Je l’ si uradio lekturu u Librum studiju?
• Uzmi u Librumu uredničku analizu, il’ batali pisanje romana.
• Da l’ si video moju novu knjigu? (Umesto „Da li si video moju novu knjigu?”)

Oblici infinitiva i glagolskog priloga sadašnjeg bez -i na kraju ne smatraju se književnim. Bez obzira na to, u njima se ne piše apostrof.

Pravilna upotreba:

• Nemojmo ovo činit.
• Znajuć sve to, planuo je kao vatra.
• Nije lepo radit nekome iza leđa.

Nepravilna upotreba:

• Nemojmo ovo činit’.
• Znajuć’ sve to, planuo je kao vatra.
• Nije lepo radit’ nekome iza leđa.

Apostrof se ne stavlja kada dođe do asimilacije samoglasnika (a, e, i, o, u).
I ovo su najčešće greške:

Nepravilna upotreba:

• Doš’o sam da vidim da li je lektura završena.
• Uz’o sam knjigu sa stola.
• Posl’o me urednik da vam predam rukopis za štampu.
• Bio je ljut k’o đavo.

Pravilna upotreba:

• Došo sam da vidim da li je lektura završena.
• Uzo sam knjigu sa stola.
• Poslo me urednik da vam predam rukopis za štampu.
• Bio je ljut ko đavo.

Ostali primeri gde se ne stavlja: ko, došo, otišo, uzo, išo, reko, kazo itd.

Apostrof se ne koristi na kraju infinitiva:

• Nepravilno: „Moram ić’ u prodavnicu.”
• Pravilno: „Moram ići u prodavnicu.”

Takođe apostrof se ne stavlja kada su u pitanju pokretni samoglasnici:

• Pravilno: „K njemu.” (ne „K’ njemu”.)

Apostrof se ne stavlja ni na ostale pokretne samoglasnike: sad – sada, tad – tada, s – sa, k – ka itd.
Ne stavlja se ni na slova s i k.

I na kraju, apostrof se ne stavlja na: nek (neka), međ (među), nit (niti), rad (radi).

 

2. Upitnik u zavisno-upitnim rečenicama

Zavisno-upitne rečenice imaju oblik upitnih rečenica, ali njihova svrha nije postavljanje pitanja, već dopunjavanje značenja glavne rečenice. Zbog toga, upitnik nije potreban.

Primeri:

• Pravilno: „Pitao sam ga gde ćemo se naći sutra.”
• Nepravilno: „Pitao sam ga gde ćemo se naći sutra?”

Ključno je prepoznati da ove rečenice ne izražavaju direktno pitanje, već služe kao dopuna glagolima poput „pitati”, „znati”, „razumeti”.

3. Zapeta: najvažniji znak interpunkcije

Zapeta je ključni alat za obeležavanje unutrašnjih odnosa u rečenici. Pravilna upotreba zapete doprinosi jasnoći izraza. Da li ćemo zapetu stavljati ili ne zavisi od gramatičkih pravila, ali i od smisaonih odnosa službe reči u rečenici. Naravno, zavisi i od autora rukopisa.

Pravilna upotreba:

Zapeta se piše u nabrajanju. Ovo pravilo može biti korisno prilikom uređivanja rukopisa, posebno u složenim opisima ili dijalozima:

1. Nabrajanje bez veznika:
   U rukopisu je pisac naveo: izdavači, urednici, lektori, dizajneri. (Zapeta se stavlja između pojmova koji se nabrajaju.)
2. Nabrajanje zaključeno veznikom (sastavnim ili rastavnim):
   Autor, lektor i korektor završili su pregled rukopisa. (Zapeta se ne piše ispred veznika „i”.)
3. Nabrajanje s ponavljanjem veznika, u funkciji isticanja:
   I rečenice, i odlomci, i poglavlja moraju biti jasno strukturirani. (Zapeta se piše nakon svakog ponovljenog veznika „i”.)

Zapeta u nabrajanju složenih pojmova u rukopisu:
Kada se nabrajaju složeniji izrazi, zapeta se ne piše ispred poslednjeg veznika, ukoliko ti izrazi čine jednu celinu:

• Pisac je dostavio rukopis i poglavlja o istoriji umetnosti, mitologiji, književnosti i kulturi.

Zapeta kod umetnutih opisa:
U rukopisima, umetnuti opisi često zahtevaju pravilnu upotrebu zapeta:

• Glavni lik, prema piščevim rečima, ima snažnu unutrašnju dilemu.
• Scene, kako autor ističe, treba dodatno doraditi.

Zapeta u dijalozima:
Zapeta se koristi za odvajanje govora i rečenica koje ga prate:

• „Lepo si ovo dopisao i rešio”, rekla je urednica.
• „Rukopis je predat na vreme”, rekao je autor.

Izuzeci:

Zapeta se ne piše u usko povezanim delovima nabrajanja:

• „U sobi su bili sto, stolice i tepih.”

Kod pojačanih veznika:

• „I jabuke i kruške i šljive bile su zrele.”

Kod upitnih rečenica u dijalozima:

• „Zašto nisi odgovorio?“ upitala je urednica.

 

Napomena: Ne zaboravite da zapeta predstavlja pauzu u govoru, pa obratite pažnju da ne koristite ove znake interpretacije suviše slobodno i učestalo jer tako prekidate i seckate rečenice i kvarite prirodan tok pripovedanja.

4. Vokativ se izdvaja zapetom

Vokativ, kao gramatička kategorija koja se koristi za obraćanje, uvek se izdvaja zapetom u pisanom jeziku, bez obzira na njegov položaj u rečenici. Ovo pravilo osigurava jasnoću i pravilno razumevanje teksta. Kada se vokativ nalazi na početku rečenice, zapeta se piše odmah nakon njega. Ako je u sredini, odvaja se zapetom s obe strane, dok se na kraju rečenice zapeta piše pre vokativa.

Primeri:

• Majo, tvoje beleške su uredne.
• Hvala, gospodine, što ste nam pomogli.
• Molim vas, učiteljice, objasnite još jednom.
• Stojeći na bini, on je uzviknuo: „Hvala svima, prijatelji!”

Glagolski prilozi se odvajaju zapetom

Objašnjenje:
Glagolski prilozi (sadašnji i prošli) predstavljaju dodatak glavnom glagolu u rečenici i obično unose informacije o vremenu, načinu ili uzroku. Kada se nalaze ispred predikata, izdvajaju se zapetom. Ako glagolski prilog dolazi nakon predikata, odvajanje zapetom zavisi od sintaktičke složenosti rečenice i potrebe za jasnijom strukturom. Ovo pravilo je ključno za pravilno strukturisanje teksta i izbegavanje dvosmislenosti.

Primeri:

• Misleći o knjizi, stigla je na ispit.
• Prešavši iz Trsta u Beč, Dositej je našao novu sredinu.
• Završivši rukopis, autor ga je poslao izdavaču.
• On, ćuteći, krenu za nama.

5. Apozicija se izdvaja zapetom

Apozicija je dodatni izraz koji bliže određuje ili pojašnjava imenicu ili zameničku reč. Kada apozicija ima karakter naknadnog imenovanja i ne razlikuje se značajno po širini značenja, izdvaja se zapetom, bez obzira na položaj u rečenici. Međutim, kada postoji razlika u značenju (npr. širi pojam dolazi pre užeg), pravilo izdvaja situacije u kojima zapeta nije potrebna. Ovo pravilo doprinosi jasnoći teksta, naročito u formalnim ili stručnim rukopisima.

Kada apozicija zahteva zapetu

1. a) Naknadno imenovanje pojma sa jednakim značenjem

Zapeta se koristi kada apozicija naknadno imenuje pojam i kada oba izraza imaju istu širinu značenja. Ovo pravilo važi bez obzira na to da li se apozicija nalazi pre ili posle osnovnog pojma.

Primeri:

• Došao je Dušan Blagojević, onaj tvoj jučerašnji posetilac.
• Došao je onaj tvoj jučerašnji posetilac, Dušan Blagojević.

1. b) Naknadno imenovanje sa različitom širinom značenja

Zapeta se koristi kada apozicija ima šire ili opštije značenje od osnovnog pojma i kada se javlja iza njega.

Primer:

• Jovan Dučić, poznati pesnik, imao je javni nastup te godine.

2. Kada apozicija ne zahteva zapetu

Zapeta se ne koristi kada širi pojam dolazi pre užeg i time dodatno precizira osnovni pojam.

Primer:

• Poznati pesnik Jovan Dučić imao je javni nastup te godine.

Pravilno korišćenje zapete kod apozicije je ključno za jasnoću i preciznost teksta. Kada se apozicija koristi kao dodatno objašnjenje ili naknadno imenovanje, zapeta je neophodna. Kada apozicija ima ulogu preciziranja osnovnog pojma i dolazi posle šireg pojma, zapeta se izostavlja.

Rečca „pak” se ne odvaja zapetom

Objašnjenje:
Rečca pak, po značenju slična vezniku a ili rečci međutim, ima naglašen značaj u rečenici. Pravilo nalaže da se rečca pak ne odvaja zapetama od ostatka rečenice, jer se uobičajeno nalazi u tesnoj vezi s delovima rečenice koje određuje.

Primeri:

• Njegovo delo pak ostaje pokazatelj njegove umetnosti.
• Pisac je bio zadovoljan ispravkama, lektor pak nije delio isto mišljenje.

6. Razmaci nakon znakova interpunkcije (beline)

Objašnjenje:
U školi nas uče da se nakon tačke, zareza i drugih znakova interpunkcije uvek ostavlja razmak (belina). Ovo pravilo je ključno za pravilno oblikovanje teksta, jer razmaci omogućavaju bolju čitljivost i vizuelnu jasnoću. Nažalost, u praksi, naročito na internetu i u SMS porukama, mnogi zanemaruju ovo pravilo, što rezultira nečitkim i nepravilno formatiranim tekstovima.

Pogrešan primer:
„Ne čuditi se ničemu,to je,kažu,znak velikog uma,a ja smatram da bi to isto tako mogao biti znak i velike gluposti…”

Zašto je ovo pogrešno?
Razmaci nedostaju nakon zapeta, što otežava čitanje i daje utisak neurednog teksta.

Drugi pogrešan primer:
„Ne čuditi se ničemu , to je , kažu , znak velikog uma , a ja smatram da bi to isto tako mogao biti znak i velike gluposti…”

Zašto je ovo pogrešno?
U ovom slučaju razmaci su dodati na pogrešnim mestima – pre zapeta i ostalih znakova interpunkcije, što je takođe nepravilno.

Ispravan primer:
„Ne čuditi se ničemu, to je, kažu, znak velikog uma, a ja smatram da bi to isto tako mogao biti znak i velike gluposti…”

Napomena:
Vreme je dragoceno i za onoga ko piše, ali i za onoga ko čita. Pravilno korišćenje razmaka pomaže čitaocima da brzo i lako razumeju sadržaj.

Posebni slučajevi pravilne upotrebe razmaka

Razmaci i crte

Razmaci se često pogrešno koriste i prilikom pisanja rečenica koje uključuju crte. Evo pravilnog načina:

• Pogrešno: On nije –rekao ni reč.
• Ispravno: On nije – rekao ni reč.

Razmaci i zagrade

Razmaci se ne koriste unutar zagrada. Ovo je pravilo koje se često zanemaruje.

• Pogrešno: ( Marljivost sve savlađuje. ).
• Ispravno: (Marljivost sve savlađuje.)

Razmaci i datumi

Kod pisanja datuma razmaci se koriste između dana, meseca i godine.

• Pogrešno: Danas je 20.3.2020.
• Ispravno: Danas je 20. 3. 2020.

Pravilna upotreba razmaka nije samo pitanje estetike već i funkcionalnosti. Pisanje bez pravilno postavljenih belina otežava čitanje i ostavlja neprofesionalan utisak. Korišćenjem belina na odgovarajućim mestima, vaš tekst će biti jasniji, čitljiviji i lepše oblikovan. 😊

7. Pravilno pisanje datuma: nula ispred jednocifrenih brojeva

Objašnjenje:
Pisanje nule ispred jednocifrenih brojeva u datumu nije preporučljivo u svakodnevnom pisanju, već se koristi isključivo u poslovnoj korespondenciji i formalnim dokumentima. Glavni razlog za ovu praksu u poslovnim okvirima je sprečavanje potencijalnih zloupotreba, poput dopisivanja brojeva ispred postojećih cifara, čime bi se promenila vrednost ili datum dokumenta.

Primeri:

• Nepotrebno u svakodnevnom pisanju: 01. 07. 2015.
• Ispravno u svakodnevnom pisanju: 1. 7. 2015.

U poslovnim dokumentima, poput menica, čekova ili ugovora, pisanje nule ispred jednocifrenih brojeva može biti preporučljivo kako bi se izbegle greške ili manipulacije.

Primer za poslovnu upotrebu:

• 01. 07. 2020. (poslovna korespondencija)

Načini pravilnog označavanja datuma

• Pisanje arapskim ciframa sa tačkom:
  Sva tri broja (dan, mesec i godina) mogu se označiti arapskim ciframa sa tačkom, pri čemu se iza svakog broja ostavlja razmak:
• Ispravno: 7. 2015.
• Neispravno:7.2015.
• Pisanje meseca rimskim brojevima:
  Mesec se može označiti rimskim brojem, ali bez tačke. Ovaj način pisanja često se koristi u formalnijim kontekstima:

• Ispravno: VII 2015.
• Pisanje imena meseca:
  Mesec se može napisati slovima, pri čemu naziv meseca dolazi u nominativu.
• Ispravno: 1. jul 2015.
• Ispravno: 1. juli 2015.

Posebne napomene o razmacima i dodatnim oznakama

Razmaci između elemenata datuma:
Sva tri elementa datuma (dan, mesec i godina) moraju biti odvojeni belinom.

• Ispravno: 1. 7. 2015.
• Neispravno: 1.7.2015.

Dodavanje reči „godina” ili „god.” nakon datuma:
U svakodnevnom pisanju nije neophodno dodavati reč „godine” ili skraćenicu „god.” iza datuma, jer je to implicitno jasno.

• Ispravno: 7. 2015.
• Takođe ispravno: 7. 2015. godine.

Pravilno pisanje datuma doprinosi jasnosti i preciznosti teksta, bilo da je reč o neformalnom pisanju ili poslovnoj dokumentaciji. Iako pisanje nule ispred jednocifrenih brojeva nije obavezno u svakodnevnoj komunikaciji, u poslovnom kontekstu može biti korisno kao mera opreza. Pridržavajte se standardnih pravila o razmacima i oblikovanju kako biste izbegli nejasnoće i potencijalne greške.

8. Pisanje crte (primaknuta i odmaknuta crta)

Objašnjenje:
Crta (–) kao rečenični znak nije obavezna u upotrebi, ali pruža fleksibilnost u izražavanju i često zamenjuje druge interpunkcijske znakove poput zapete, zagrade ili dve tačke. Njena primena je pogodna tamo gde je potrebno postići veću jasnoću, naglasiti određeni deo teksta ili izbeći nagomilavanje zapeta.

Crta se koristi u dva oblika:

1. Odmaknuta (duža) crta – sa belinama sa obe strane.
2. Primaknuta (kratka) crta – bez belina.

Odmaknuta crta

Primena: Odmaknuta crta ima razdvojni karakter i koristi se za izdvajanje umetnutih delova, najavu nabrajanja, isticanje zaključaka ili razdvajanje kompleksnih delova rečenica.

Primeri:

Izdvajanje umetnutog dela:

• Njihovoj odvažnosti – da u ovakvim situacijama pokušavaju da stvore nešto trajno – svakako moramo odati priznanje.

Najava nabrajanja:

• Snašle su ih razne nedaće – ženina bolest, loša godina, odlazak sina u vojsku.

Isticanje zaključnog dela rečenice:

• Ni oca, ni brata, ni prijatelja – nikog više nije bilo.

Razdvajanje predikata od subjekatskog dela:

• Glavne teme – ekologija, održivi razvoj i prava životinja – dominirale su na konferenciji.

Isticanje naknadno dodate misli:

• Kiša je padala satima, a on je opet – izašao bez kišobrana.

Označavanje izostavljenog predikata:

• Gde ja stanem – ti nastavi.

Preglednost dužih pasusa:

• Crta se koristi unutar pasusa za preglednije odvajanje pojedinih delova teksta, posebno kada su rečenice složene i opširne.

U nepovezanim rečima ili rečenicama:

• Zvezda i Partizan – domaćini turnira.
• Astronom – zvezdoznanac.
• On je govorio o Jovanoviću – pesniku i Jovanoviću – slikaru.
• Tema – pravila igre.

Primaknuta crta

Primena: Primaknuta crta ili crtica ima vezni karakter i koristi se za povezivanje reči ili izraza bez razmaka.

Primeri:

U dvostrukim vezama:

• Sastanak Čerčil-Ruzvelt prethodio je konferenciji u Jalti.

Kod partnerstva, saveza, koautorstva:

• Vlada Cvetković-Maček.
• Bojl-Mariotov zakon.

Označavanje prostornih relacija:

• Kanal Dunav-Tisa-Dunav.
• Let Beograd-Pariz.

Intervali i vremenski opseg:

• Rat 1941-1945.
• U XVIII-XIX veku.

Napomene o pravilima

1. Odmaknuta crta zahteva beline s obe strane, dok se primaknuta crta piše bez belina.
2. Crta nikada ne zamenjuje tačku, osim kada se koristi u intervalima između brojeva.
3. Koristite crtu u skladu sa kontekstom – odmaknutu za razdvajanje i naglašavanje, primaknutu za povezivanje pojmova i intervala.

Zaključak:
Pravilno korišćenje crte doprinosi jasnoći i estetskoj vrednosti teksta. Birajte vrstu crte u zavisnosti od sintaksičke funkcije i efekta koji želite da postignete.

9. „I te kako” ili „itekako” 

Objašnjenje:
Izraz i te kako piše se odvojeno, jer se sastoji od dva elementa: rečce i te (koja služi za pojačavanje i naglašavanje) i reči kako. Ovo pravilo važi za sve slične izraze koji uključuju i te u kombinaciji sa drugim rečima poput kakav, koliki i slično. Odvojeno pisanje naglašava značenje svake reči i omogućava pravilno razumevanje izraza.

Spojeno pisanje (itekako) je nepravilno i ne prati pravila standardnog srpskog jezika.

Primeri pravilnog pisanja:

I te kako se koristi za naglašavanje:

• Ona je i te kako zaslužila tu nagradu.
• Ovo je i te kako važno pitanje za raspravu.

I te kakav za dodatno isticanje osobine:

• On je i te kakav stručnjak za svoj posao.
• Bio je to i te kakav izazov za sve nas.

I te koliki za naglašavanje količine ili veličine:

• Video sam dvorac, i to i te koliki!
• Posao je bio obiman, i te koliki zahtevi su pred nama.

Napomena:
Iako se ovi izrazi često pišu spojeno u neformalnoj komunikaciji (posebno na internetu), to nije u skladu sa standardnim pravopisom. Pisanje i te kako odvojeno doprinosi preciznosti i pravilnosti u izražavanju.

Zaključak:
Za izraze poput i te kako, i te kakav i i te koliki, uvek koristite odvojeno pisanje. Na taj način poštujete pravopisne norme i izbegavate pravopisne greške u formalnom pisanju.

10. Kako pravilno pisati nazive ulica

Pravilno pisanje naziva ulica i trgova u srpskom jeziku zavisi od toga da li je reč „ulica” deo zvaničnog naziva ili nije. Takođe, pravopisna pravila se razlikuju u zavisnosti od prisustva vlastitih imena u nazivu i konteksta u kojem se naziv koristi. Evo detaljnih pravila:

1. Veliko slovo u nazivu ulica i trgova

Kada je „ulica” deo zvaničnog naziva, prva reč u nazivu piše se velikim početnim slovom, dok ostale reči ostaju malim, osim ako su vlastita imena.

Primeri:

• Ulica prolaznih lipa
• Ulica kralja Milana
• Ulica Đure Jakšića
• Trg Nikole Pašića.

2. Kada je reč „ulica” ispuštena iz naziva

U praksi se često izostavlja reč „ulica”, posebno u govoru ili neformalnom pisanju. U tom slučaju, prva reč naziva ulice piše se velikim početnim slovom, jer se tretira kao vlastito ime.

Primeri:

• Stanujem u Kralja Milana.
• Posetili smo Vladike Danila.

3. Kada „ulica” nije deo zvaničnog naziva

Ako reč „ulica” nije deo zvaničnog naziva, već se koristi samo kao deskriptivni izraz, piše se malim početnim slovom, dok naziv ulice i dalje počinje velikim slovom.

Primeri:

• Stanujem u ulici Zeleni venac.
• Skrenite u ulicu Proleterskih brigada.

Napomene o pravilima za trgove i bulevare

Za trgove i bulevare važe ista pravila:

• Prva reč naziva piše se velikim slovom.
• Ostale reči ostaju malim, osim ako su vlastita imena.

Primeri:

• Trg slobode
• Bulevar Mihaila Pupina
• Trg republike
• Knez Mihailova.

Pisanje naziva ulica zahteva pažnju prema detaljima, naročito kada je u pitanju pravilna upotreba velikog i malog slova. Kada je „ulica” deo zvaničnog naziva, piše se velikim početnim slovom. Kada nije, ili kada je ispuštena iz naziva, piše se malim slovom, dok naziv ulice ostaje pravopisno korektan. Ovo pravilo doprinosi jasnosti i tačnosti u pisanju zvaničnih dokumenata i u svakodnevnoj komunikaciji.

 

11. Pravilna upotreba navodnika

Navodnici („”) su interpunkcijski znak koji se koristi za izdvajanje teksta ili reči sa specifičnim značenjem. Pravilna upotreba navodnika doprinosi jasnoći i preciznosti teksta, što je naročito važno u uređivanju rukopisa. U srpskom jeziku standardni, preporučljiv oblik navodnika je „” (donji i gornji), dok je oblik „“ dopušten. Svi ostali oblici poput » «, ˮˮ ili ”“ smatraju se nepravilnim. Takođe, kada se u tekstu prvi put upotrebi jedan tip ispravnog navodnika, taj isti tip treba koristiti do kraja, jer upotreba čas ovako, čas onako okrenutog navodnika daje tekstu dozu neurednosti i odvlači pažnju čitaoca sa teksta i smisla pročitanog.

Osnovna upotreba navodnika

Izdvajanje doslovno preuzetog teksta:
Navodnici se koriste za doslovne citate i prenesene izjave u tekstu.

• Primer: Autor je napisao: „Ljubav prema prirodi je univerzalna emocija.”

U dijalozima i pripovedačkoj prozi:
Navodnici označavaju replike likova ili prenesene iskaze.

• Primer: „Kako si?” upitala je Ana.
• „Dobro sam, hvala na pitanju”, odgovorio je Petar.

Za reči sa ironičnim, sarkastičnim ili figurativnim značenjem:
Navodnici naglašavaju reči koje se koriste u suprotnom značenju od uobičajenog.

• Primer: „Stručnjak” je ponovo napravio grešku u jednostavnom zadatku.

Naslovi dela, imena ustanova i simbolična značenja:
Naslovi pesama, filmova, umetničkih dela, kao i simbolična značenja, izdvajaju se navodnicima. (Napomena: Naslove knjiga, zbirka pesama i drugih posebnih celina objavljenih u jednoj knjizi treba obeležiti italikom umesto navodnika.)

• Primer: Pročitao je pesmu „Plavi čuperak”.
• Primer: Pročitao je knjigu Na Drini ćuprija.

Polunavodnici u okviru navoda

Polunavodnici („’ ’”) se koriste za uži navod unutar šireg navoda.

• Primer: „On je rekao: ’Biće bolje sledeći put’.”

Tačka i drugi znaci interpunkcije pre i posle navodnika

Kada navod završava rečenicu:
Tačka dolazi iza navodnika ukoliko se navod završava rečenicom:

• Primer: Pročitala je priču „Mala sirena”.

Kada navod čini deo rečenice:
Tačka se piše unutar navodnika ako navod predstavlja deo rečenice:

• Primer: „Kako stvari stoje – biće teško.”

Različiti završni znaci:
Kada navod sadrži upitnik, uzvik ili druge izražene znakove interpunkcije, prednost se daje tom znaku:

• Primer: Napravio je pauzu i upitao: „Zašto ste se povukli?”

Izbegavanje gomilanja znakova:
Gde je moguće, izbegava se ponavljanje istih ili sličnih znakova:

• Primer: Napomenuo je: „Zar je to moguće?”

Kada navodnici nisu potrebni

1. Ako je preuzet tekst jasno označen na drugi način, poput posebnog fonta, rasporeda ili pasusa, navodnici se mogu izostaviti.

• Primer:
  Napoleon Bonaparte: U životu se zaista ne možete osloniti na sreću.

1. Ako je tekst već jasno predstavljen kao citat ili preuzet sadržaj u kontekstu rukopisa.

Praktični saveti za uređivanje rukopisa

1. Izbegavanje nepotrebnih navodnika:
   Ako se značenje reči ili fraza jasno prenosi kroz kontekst, izostavite navodnike kako biste izbegli preopterećenost interpunkcijom.
2. Ispravno pozicioniranje znakova interpunkcije:
   Obratite pažnju na tačku, zarez ili upitnik u odnosu na navodnike kako bi tekst bio pravopisno i stilistički dosledan.
3. Razlikovanje doslovnih i figurativnih navoda:
   Jasno označite kada se navod koristi doslovno, a kada za izražavanje sarkazma, ironije ili simboličkog značenja.

Pravilna upotreba navodnika doprinosi strukturi i jasnoći rukopisa, omogućavajući čitaocima da lako razlikuju citate, prenesene iskaze i stilističke naglaske. Pridržavajte se pravopisnih normi kako biste stvorili profesionalno i estetski oblikovan tekst.

12. Tačka sa zapetom (tačka i zarez)

Tačka sa zapetom (;) je razdvojni znak koji ima jaču funkciju od zapete, ali slabiju od tačke. Njena uloga je da omogući jasniju strukturu teksta, posebno kada su rečenice ili delovi rečenica sadržajno povezani, ali gramatički nezavisni. Pravilan izbor tačke sa zapetom doprinosi boljoj čitljivosti složenih rečenica, smanjujući preopterećenost zapetama i izbegavajući prekid misli tačkom.

1. Razdvajanje nezavisnih rečenica

Tačka sa zapetom koristi se između dve nezavisne rečenice koje bi mogle biti razdvojene tačkom, ali su sadržajno usko povezane.

Primer:

• Pisac je odlučio da napiše novo poglavlje; urednik se složio da je to potrebno.

U ovom slučaju, rečenice su samostalne, ali tematski povezane, pa je tačka sa zapetom primerenija od tačke.

2. Odvajanje delova rečenice sa dodatnim objašnjenjem

Tačka sa zapetom može se koristiti za izdvajanje poslednjeg dela rečenice koji daje dodatno objašnjenje ili preciziranje.

Primer:

• Knjiga je izazvala kontroverze; njen sadržaj osvrće se na političke teme.

3. Razdvajanje elemenata nabrajanja

Kod složenog nabrajanja, posebno kada pojedini delovi već sadrže zapete, tačka sa zapetom doprinosi boljoj preglednosti.

Primer:

• Na konferenciji su govorili:

• • • profesor Ivanović, stručnjak za lingvistiku;
    • dr Petrović, ekspert za književnost;
    • Marija Jovanović, mlada autorka.

4. Odvajanje nizova podataka

Tačka sa zapetom koristi se za razdvajanje elemenata u nizu koji nemaju rečenični karakter, već predstavljaju podatke ili opise.

Primer:

• Dela koja su analizirana bila su sledeća: Na Drini ćuprija – Ivo Andrić; Prokleta avlija – Ivo Andrić; Seobe – Miloš Crnjanski.

5. Zadržavanje kontinuiteta u okviru jednog pasusa

Kada niz ili lista zadrži karakter jedne rečenice, tačka sa zapetom koristi se za razdvajanje elemenata bez prekida rečenice.

Primer:

• Pisac je predložio: da se naslov promeni; da se doda epilog; da se skrati uvodni deo.

Praktični saveti za upotrebu tačke sa zapetom u uređivanju rukopisa

1. Koristite je za preglednost:
   U tekstovima sa složenim rečenicama ili listama, tačka sa zapetom pomaže u razdvajanju i organizaciji, čineći rukopis jasnijim za čitaoce.
2. Izbegavajte prekomernu upotrebu:
   Tačka sa zapetom treba da se koristi štedljivo i samo kada je zaista potrebna, kako tekst ne bi delovao preopterećeno.
3. Doslednost:
   Ako se odlučite za upotrebu tačke sa zapetom u određenom delu rukopisa (npr. nabrajanje), koristite je dosledno kroz ceo tekst.

Tačka sa zapetom je koristan alat u pisanju i uređivanju teksta, omogućavajući precizno razdvajanje i bolju strukturu. Pravilna upotreba ovog znaka doprinosi profesionalnom izgledu rukopisa i olakšava njegovo čitanje.

 

13. Nijedan ili ni jedan

Oba oblika nijedan i ni jedan su gramatički ispravna u srpskom jeziku, ali njihova pravilna upotreba zavisi od konteksta. Razlika između ova dva oblika leži u značenju i funkciji koje imaju u rečenici.

1. Kada se piše spojeno – nijedan

Izraz nijedan piše se spojeno kada se koristi kao zamenica koja označava negaciju ili odsustvo (nulu). U ovom slučaju, nijedan ima značenje „ništa”, „nikakav” ili „niko”.

Primeri u rečenicama:

• Urednik nije našao nijedan logički problem u rukopisu.
• Nijedna pogrešno napisana rečenica nije ostala neispravljena.
• Pisac nije poslao nijedan dodatni prilog uz rukopis.

Pravilo:
Složene zamenice koje počinju sa ni- (niko, ništa, nigde, nikakav, nijedan) uvek se pišu spojeno kada se koriste u padežima bez predloga.

2. Kada se piše odvojeno – ni jedan

Izraz ni jedan piše se odvojeno kada se koristi radi naglašavanja pojedinačnog odricanja i kada želimo da istaknemo svaki pojedinačan element. Ovaj oblik se koristi u rečenicama gde su reči ni i jedan deo složene negacije.

Primeri u rečenicama:

• Ni jedan ni drugi urednik nisu se složili sa autorovim predlozima.
• Ni jedan od predloženih naslova nije bio prihvaćen.
• Ni jedan jedini prigovor na stil pisanja nije ostao nerešen.

Pravilo:
Ni jedan se koristi u slučajevima kada ni funkcioniše kao nezavisna reč koja naglašava pojedinačno odricanje.

3. Posebni slučajevi – „ni” sa predlozima

Kada rečenica sadrži predlog, ni se piše odvojeno od reči koja ga prati.

Primeri u rečenicama:

• Ni sa jednim autorom nismo uspeli da dogovorimo izmene.
• Ni na trenutak urednik nije izgubio fokus.
• Ni od jednog predloženog rešenja autor nije bio zadovoljan.

Praktični saveti:

1. Analizirajte značenje u kontekstu:
   Proverite da li se rečenica odnosi na negaciju kao celinu (nijedan) ili na pojedinačno naglašavanje (ni jedan).
2. Obratite pažnju na predloge:
   Ako postoji predlog (sa, na, od), uvek pišite ni odvojeno od reči koja sledi.
3. Doslednost u tekstu:
   Ako uređujete rukopis, osigurajte da se ova pravila dosledno primenjuju kroz ceo tekst. Ovo doprinosi jasnoći i pravopisnoj tačnosti.

Koristite nijedan kada želite da izrazite negaciju u celini, a ni jedan kada želite da naglasite pojedinačnu negaciju. Ova razlika je ključna za jasnoću i preciznost u pisanju, naročito kod uređivanja rukopisa.

14. S obzirom ili obzirom na

Pravilno je pisati s obzirom na. Ova jezička konstrukcija je nepromenljiva i koristi se u značenju „uzimajući u obzir” ili „imajući u vidu”. Oblik obzirom na je nepravilan i ne pripada standardnom srpskom jeziku.

Izraz s obzirom na sastoji se od predloga s i imenice obzir u instrumentalnom obliku, čime se jasno označava gramatička struktura koja je pravilna. Važno je napomenuti da se s piše bez apostrofa, jer nije skraćeni oblik već osnovni predlog.

Pravilan primer:

• S obzirom na obim rukopisa, predložili smo dodatno lektorisanje.

Nepravilan primer:

• Obzirom na obim rukopisa, predložili smo dodatno lektorisanje.

Kako koristiti „s obzirom na” u kontekstu uređivanja rukopisa:

Uzimanje u obzir specifičnosti teksta:

• S obzirom na složenost stila, potrebno je dodatno prilagoditi tekst ciljnoj publici.
• S obzirom na dužinu poglavlja, predlažemo da se ono podeli na dva dela.

Planiranje usluga Librum Studija:

• S obzirom na autorov zahtev da knjiga bude ilustrovana, angažovali smo dizajnera.
• S obzirom na vremenski rok, lektorisanje će biti završeno u tri faze.

Prilagođavanje procesa rada:

• S obzirom na povratne informacije autora, izvršene su dodatne izmene u rukopisu.
• S obzirom na broj pravopisnih grešaka, preporučujemo temeljnu korekturu.

Koristite izraz s obzirom na kako biste se precizno izrazili i izbegli jezičke greške. Nepravilna upotreba oblika obzirom na može ostaviti neprofesionalan utisak, naročito u formalnom pisanju i uređivanju rukopisa. Pravilna upotreba doprinosi jasnosti i profesionalizmu u komunikaciji.

 

Zaključak

Pravopis nije samo skup pravila već temeljni element koji oblikuje kvalitet i profesionalnost svakog književnog dela. Bilo da uređujete roman, pišete poeziju, ili radite na kratkoj priči, pravilna upotreba interpunkcije, razmaka i pravopisnih konstrukcija doprinosi jasnoći, estetici i prijemčivosti teksta. Čitalac će na osnovu preciznog i pravilno strukturisanog rukopisa lakše shvatiti vašu poruku, uživati u sadržaju i ceniti trud uložen u njegovo oblikovanje.

Ključne tačke:

1. Apostrof:
   Pogrešna upotreba apostrofa može stvoriti utisak nepažnje i narušiti tok čitanja. Ispravna primena obezbeđuje pravilan ritam rečenica i čini vaš tekst estetski prijemčivim.
2. Zapeta i vokativ:
   Pravilna upotreba zapeta u nabrajanju, umetnutim delovima ili u vokativu daje rečenicama strukturu i jasnoću. Neprecizno korišćenje može zbuniti čitaoca i ometati razumevanje teksta.
3. Razmaci i datumi:
   Razmaci nakon znakova interpunkcije, kao i pravilno formatiranje datuma, ključni su za profesionalan izgled rukopisa. Greške u ovom segmentu ostavljaju utisak žurbe i nebrige.
4. Crta i navodnici:
   Crta, bilo primaknuta ili odmaknuta, služi za isticanje i razdvajanje ključnih delova teksta. Navodnici, pravilno postavljeni, jasno izdvajaju citate i simbolička značenja.
5. Specifične jezičke konstrukcije:
   Pravilna upotreba izraza poput nijedan/ni jedan ili s obzirom na ne samo da doprinosi jezičkoj preciznosti, već gradi poverenje čitaoca u vašu stručnost i posvećenost detaljima.

Zašto je ovo važno?

Greške u pravopisu i gramatici mogu omesti čitaoca, narušiti doživljaj dela i skrenuti pažnju sa njegove suštine. Potpuno je normalno da autor ima pravopisne i gramatičke greške, ali je neophodno da svoj rukopis prosledi iskusnom lektoru.
Profesionalno uređivanje rukopisa ne odnosi se na ispravljanje grešaka, već na kreiranje jasnog, prijemčivog i estetski ugodnog teksta. Pravilna pravopisna forma podiže kvalitet rukopisa na viši nivo i doprinosi njegovom uspehu kod čitalaca.

Kako Librum studio može pomoći?

Kroz temeljno lektorisanje, korekturu i stručno uređivanje, Librum studio osigurava da svaki rukopis dobije pažnju koju zaslužuje. Bez obzira na to da li radite na prvoj verziji ili finalnom tekstu, naši stručnjaci će obezbediti da vaš tekst bude gramatički tačan, stilistički dosledan i prilagođen vašoj ciljnoj publici.

Pravopis nije samo tehnička potreba; to je umetnost preciznog izražavanja. Rukopis koji je pravopisno ispravan neće samo zadiviti čitaoce već će i potvrditi vaš kredibilitet kao pisca. Dopustite Librum studiju da vam pomogne u postizanju tog savršenstva.

Usluge uređivanja knjige možete pogledati OVDE.