10. Đakon Vilijam Brodi – „Doktor Džekil i gospodin Hajd“
Roman Roberta Luisa Stivensona, „Neobičan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“, priča je o cenjenom doktoru Džekilu i monstruoznom gospodinu Hajdu, koji žive u istom telu. Ova novela nije samo psihijatrijska studija o podeljenoj ličnosti, već je inspirisala mnoge horor filmove i stripove.
Čovek koji je bio inspiracija za ovaj lik, Vilijam Brodi, rođen je 1745. godine u Škotskoj kao jedno od jedanaestoro dece u uglednoj porodici. Njegov otac je bio izrađivač nameštaja i cenjeni član gradske vlade. Vilijam je bio opčinjen tamnom stranom života još od svoje mladosti, a prekretnica u njegovom životu desila se kada je gledao predstavu „Prosjakova opera“. To ga je uvelo u svet kriminala i dvostrukog života.
Tokom dana, Brodi je bio cenjeni proizvođač nameštaja i ugledan član zajednice, dok je noću bio vođa bande lopova. Njegov posao mu je omogućavao pristup domovima najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Edinburgu. Koristio je voštane otiske ključeva kako bi provaljivao i krao dragocenosti. Uz bogati plen održavao je svoj dvostruki život – poštovanog građanina danju, a kockara i lopova noću.
Na kraju je uhvaćen i osuđen na smrt zajedno sa svojim saučesnikom Džordžom Smitom. Njegov pokušaj da prevari vešala stavljanjem čelične kragne nije uspeo, te je pogubljen 1788. godine. Bizarno je to što je Stivenson imao nameštaj koji je izradio Brodi, a priča o njegovom dvostrukom životu poslužila mu je kao inspiracija za stvaranje doktora Džekila i gospodina Hajda.
9. Tomas Aleksandr de la Peletir – „Grof Monte Kristo“
Likovi iz romana „Grof Monte Kristo“ i „Tri musketara“ imaju zajedničkog inspiratora – Tomasa Aleksandra de la Peletira. Rođen na Haitiju, Tomas je bio sin francuskog plemića i robinje. Njegov otac se vratio u Francusku 1775. godine kako bi povratio porodično imanje, koristeći novac od prodaje sina u roblje. Kada je povratio titulu, doveo je Tomasa nazad u Francusku.
Tomas Aleksandar, poznat kao Aleksandar Dima, pridružio se Napoleonovoj armiji i postao je poznat po svojim vojnim veštinama. Bio je izvrstan mačevalac i konjanik, borio se za potlačene tokom Francuske revolucije i postao je heroj. Njegova najslavnija pobeda bila je odbijanje austrijskih trupa koje su napredovale ka Parizu sa samo dvadeset ljudi, dok je neprijateljska vojska brojala hiljadu vojnika.
Njegova sudbina se promenila tokom egipatske kampanje, kada je Napoleon izdao Aleksandra, ostavljajući ga u neprijateljskom zatvoru. Po povratku u Francusku, zakon je ponovo uspostavio ropstvo i Aleksandar je bio u opasnosti. Preminuo je od raka stomaka u 43. godini, ostavljajući iza sebe četvorogodišnjeg sina Aleksandra, koji će kasnije postati čuveni pisac.
Priče o njegovom ocu poslužile su mladom Aleksandru Dimi kao inspiracija za stvaranje nekih od najpoznatijih heroja u književnosti.
8. Meda Vinipeg – „Vini Pu“
Vini Pu, nezaboravni meda iz dečjih priča, stvoren je po uzoru na pravu medvedicu po imenu Vinipeg. Priča počinje s kapetanom Harijem Kolbornom, koji je emigrirao u Kanadu 1905. godine. Tokom Prvog svetskog rata, Kolborn je kupio malog medveda od lovca i nazvao ga Vinipeg, po svom rodnom gradu.
Vini je pratila Kolborna na putovanju preko mora, postavši maskota vojnika. Kada je Kolborn morao da ode u borbu, odlučio je da ostavi Vini u Londonskom zoološkom vrtu. Vini je postala omiljena među posetiocima, naročito među decom. Jedan od njenih redovnih posetilaca bio je Kristofer Robin, sin autora A. A. Milna, koji je svog plišanog medveda nazvao Vini u njenu čast.
Priče o Viniju Puu postale su popularne širom sveta, a prava Vini je ostala voljena sve do svoje smrti 1934. godine.
7. Kašman Albert Rajs i Maks Gerlah – „Veliki Getsbi“
Jedan od najintrigantnijih likova američke književnosti, Džej Getsbi, iz romana „Veliki Getsbi“ autora F. Skota Ficdžeralda, inspirisan je dvojicom stvarnih ljudi. Prema rečima Ficdžeraldove supruge Zelde, Maks Gerlah je bio ključna inspiracija za Getsbijev lik. Gerlah je bio porodični prijatelj Ficdžeraldovih, poznat po svom ekstravagantnom načinu života i luksuznim zabavama. Bio je zloglasni krijumčar alkohola tokom prohibicije, a njegov stil života i maniri našli su put do stranica romana.
Još jedan potencijalni model za Getsbija bio je Kašman Albert Rajs, vojni heroj poznat po svojoj hrabrosti i društvenim veštinama. Rajs je bio fascinantna ličnost, uvek okružen luksuzom i slavom, što je sigurno ostavilo utisak na Ficdžeralda.
Bez obzira na to ko je bio pravi inspirator, obojica muškaraca delili su karakteristike koje su oblikovale lik Džeja Getsbija – tajanstveni bogataš sa prošlošću punom tajni.
6. Delfin Delamar i Luiz Predle – „Madam Bovari“
Gistav Flober je negirao da je inspiraciju za Madam Bovari pronašao u stvarnim osobama, ali mnogi veruju da su Delfin Delamar i Luiz Predle bile stvarni modeli za njegovu zloglasnu junakinju. Delfin Delamar je bila nesrećna supruga seoskog lekara, koja je tražila utehu u ljubavnim aferama i na kraju se ubila. Njen život i tragedija veoma podsećaju na priču o Emmi Bovari.
S druge strane, Luiz Predle je bila Floberova ljubavnica, zarobljena u braku bez ljubavi. Vodila je luksuzan život u Parizu, ali je uvek bila nezadovoljna. Flober je bio fasciniran njom, a njena sudbina takođe je uticala na kreiranje lika Madam Bovari.
Obe žene su svojim životima i sudbinama doprinele stvaranju jednog od najsloženijih i najtragičnijih ženskih likova u književnosti.
5. Tom Sojer – „Avanture Toma Sojera“
Mark Tven je svog avanturističkog junaka, Toma Sojera, delimično bazirao na stvarnoj osobi istog imena. Pravi Tom Sojer bio je Tvenov prijatelj iz San Franciska, vatrogasac poznat po svojim herojstvima. Sojer je bio poznat po spašavanju mnogih života tokom svojih vatrogasnih misija, a njegova hrabrost i avanturistički duh inspirisali su Tvena da stvori lik koji će postati jedan od najomiljenijih u dečjoj književnosti.
Tom Sojer je postao simbol dečačkog nestašluka i hrabrosti, a njegova avantura na rečnim brodovima i druženje sa Haklberi Finom ostavili su neizbrisiv trag u američkoj književnosti.
4. Aleksander Selkirk – „Robinzon Kruso“
Danijel Defo je svoju priču o Robinzonu Krusou zasnovao na stvarnoj avanturi Aleksandera Selkirka, mornara koji je preživeo četiri godine na pustom ostrvu. Selkirk je bio škotski moreplovac, poznat po svojoj burnoj naravi i sklonosti ka sukobima. Nakon svađe sa kapetanom svog broda, ostavljen je na nenaseljenom ostrvu sa minimalnim zalihama.
Tokom četiri godine i četiri meseca, Selkirk je preživeo jedući ribu, krabe i koze. Naučio je da koristi resurse ostrva i čak se sprijateljio sa divljim mačkama koje su ga štitile od pacova. Njegova priča postala je poznata širom Engleske, a Defo ju je iskoristio kao osnovu za svoj roman „Robinzon Kruso“, koji se smatra jednim od prvih britanskih romana.
3. Kvazimodo i Žan Valžan – Likovi Viktora Igoa
Viktor Igo je stvorio neke od najpoznatijih likova francuske književnosti, uključujući Kvazimoda iz „Bogorodičine crkve u Parizu“ i Žana Valžana iz „Jadnika“. Inspiraciju za ova dva lika pronašao je u stvarnim osobama koje je upoznao tokom radova na restauraciji katedrale.
Kvazimodo je baziran na grbavom vajaru koji je radio na obnovi katedrale. Igo je bio fasciniran njegovom povučenom prirodom i talentom. S druge strane, Žan Valžan je bio inspirisan osobom po imenu Trajan, koga je Igo opisivao kao očinsku figuru sa velikim srcem.
Ove stvarne ličnosti pomogle su Igoa da stvori likove koji su postali simboli borbe za pravdu i ljubavi prema bližnjima.
2. Simon Magnus – „Faust“
Priča o Faustu, čoveku koji sklapa pakt sa đavolom u zamenu za sve ovozemaljske užitke, inspirisana je mnogim gnostičkim i srednjovekovnim legendama. Jedna od ključnih ličnosti koja je poslužila kao inspiracija bio je Simon Magnus, poznat i kao Simon Čarobnjak.
Simon Magnus je bio gnostički filozof i čarobnjak iz 1. veka nove ere, koji je tvrdio da poseduje božanske moći. U knjizi „Dela apostolska“ opisan je kao čovek koji pokušava da kupi moći Svetog Duha od apostola Petra, zbog čega je kasnije optužen za jeretičke postupke. Njegova sposobnost da izvodi natprirodne trikove i manipulacije inspirisala je mnoge priče o čoveku koji prodaje svoju dušu đavolu.
Geteova verzija Fausta uključuje i elemente iz legendi o Simonu Magnusu, kao i mitove o čoveku koji traži znanje i moć po svaku cenu, često na štetu svoje duše. Faustova težnja za transcendencijom i večnom mladošću odražava Simonovu potragu za božanskim moćima.
1. Đovani Aldini i Džordž Foster – „Frankenštajn“
Roman „Frankenštajn“ Meri Šeli, jedna je od najpoznatijih horor priča ikada napisanih, a inspiraciju za lik doktora Frankenštajna pronašla je u stvarnom naučniku, Đovaniju Aldiniju. Aldini, italijanski lekar i nećak Luiđija Galvanija, bavio se istraživanjem mogućnosti reanimacije mrtvih pomoću električne struje.
Aldini je izvodio eksperimente na životinjama, a kasnije i na ljudskim telima, koristeći struju kako bi izazvao kontrakcije mišića i prividne znakove života. Njegovi javni eksperimenti na telima pogubljenih kriminalaca izazivali su veliku pažnju i kontroverzu. Jedan od najpoznatijih eksperimenata bio je na telu Džordža Fostera, pogubljenog zbog ubistva. Iako su Fosterovi mišići reagovali na struju, Aldini nije uspeo da ga oživi.
Ovi eksperimenti su inspirisali Meri Šeli da stvori lik doktora Viktora Frankenštajna, naučnika opsednutog idejom oživljavanja mrtvih i stvaranja života iz nežive materije. Priča o Frankenštajnu i njegovom čudovištu postala je simbol etičkih dilema i opasnosti neograničene naučne ambicije.