Kako ti se dopada koncept Libruma?
-Najpre, svaki napor koji za cilj ima promovisanje knjiga i književnosti pozdravljam i podržavam. Dobro je da pisci, naročito početnici, imaju nekoga ko će ih posavetovati i pomoći im da razumeju proces ne samo stvaranja dela, već i kako se dolazi do knjige i možda još važnije: šta sa knjigom kada ona izađe iz štamparije? Dobiješ 500 primeraka iz štamparije i šta onda? Deliš ih okolo, bacaš iz aviona, šta?
Meni se često javljaju ljudi koji imaju gotove rukopise, ali ne znaju kome da ih ponude, niti šta sa njima da rade. Vi biste mogli da budete jedan od servisa koji će ih posavetovati i uputiti ih u svet izdavaštva. Nisam siguran kako mislite da obezedite da pisac ostvari 100 posto zarade od svojih knjiga, ali možda i mene iznenadite nekim novim pristupom.
Koja je najznačajnija lekcija koju si naučila tokom svoje književne karijere?
– Lekcija ima nekoliko. Najpre, ne čekaj inspiraciju, već radi. Pisanje je posao kao i svaki drugi. Inspiracija je super stvar, ali retko „nailazi“. U šali često kažem: „Da sam čekao inspiraciju ja ništa ne bih napisao“. Drugo, veruj svom uredniku. Treće, poštuj dobrog lektora i uči od njega. Četvrto, pomozi svojoj knjizi da dođe do čitalaca. Niko joj neće pomoći ako nećeš ti, knjiga nema nikog bližeg od svog pisca. Peto, ne veruj kad ti kažu da si „genije“. Velika je šansa da nisi. Šesto, ne veruj ni kad ti kažu da ono što radiš ne valja ništa. Sedmo, veruj svojim instinktima. Osmo, piši o onome o čemu nešto znaš, ne foliraj se da si pametniji nego što jesi, čitaoci će te brzo provaliti.
Koji je bio najizazovniji deo pisanja tvoje poslednje knjige?
– Meni je najveća teškoća da nagovim sebe da počnem da pišem. Ja nisam od onih pisaca koji pišu lako, naprotiv, veoma se mučim dok pišem, pisanje mi predstavlja veliki napor. Pripremam roman u kome je jedan od glavnih likova ronilac spasilac. Naravno da sam morao da porazgovaram sa ljudima iz te branše da bih uopšte stekao sliku o tome šta oni zapravo rade i sa čim se susreću. Na internetu možete naći mnogo toga, ali lični kontakt je najdragoceniji. Naravno, tamo gde je to moguće, ako pišete o vanzemaljcima, to će već ići malo teže.
Koje tehnike koristiš za razvijanje dijaloga u tvojim pričama?
– Pisanje dijaloga je veoma komplikovan proces. Zahteva iskustvo i naviku da slušaš ljude. Nije isto kako između sebe razgovaraju ljudi sa sela i ljudi iz grada, intelektualci ili manje obrazovani ljudi, stari i mladi…Uglavnom se držim pravila koje sam sam smislio a ono glasi: „Skrati“. Rečenice u dijalozima treba da budu što kraće, jer su one takve i u životu. Uprosti da bi bio ubedljiv. Daj im ljudski oblik, jer ih uvek izgovaraju ljudi…Ponavljam, slušajte ljude.
Kako pristupaš promociji i marketingu svojih knjiga?
– Iza sebe imam jaku izavačku kuću (Laguna), koja ima svoje kanale promovisanja novih izdanja, ali se ne zadovoljavam time. Svoje knjige reklamiram besomučno i bestidno na društvenim mrežama i gostovanjima u medjima. Moja lična odluka je da ne gostujem na televizijama čiji program prezirem, radi se o bar dve televiziije sa naciolanom frekvencijom. Znam da to negativno utiče na tiraž, ali nije baš sve na prodaju…
Preko Instagrama i Fejsbuka sam u neprestanom kontaktu sa svojim čitaocima i mogu reći da skoro da nemam negitivnih iskustava. Nekima se mnoje knjige dopadaju, nekima ne, ali uvek razmenimo po koju lepu reč.
Kad me pozovu gostujem po Srbiji i Evropi i učestvujem na festivalima i književnim susretima. To su dragocene stvari, jer volim lični kontakt s ljudima.
Da li postoji knjiga ili autor koji te je posebno inspirisao/la u tvojoj karijeri? Kako?
– Ja sam počeo da pišem aforizme zbog Duška Radovića i njegovih knjiga „Beograde dobro jutro“. Bio sam fasciniran time kako se sa malo reči može reći tako mnogo. Tako je nastala moja prva knjiga „Pisma iz Beograda“, a onda sam pored aforizama počeo da pišemi satirične priče, romane, a kasnije i knijge za decu.
Da li bi mogla podeliti sa nama jedan pasus iz svoje knjige koji ti je posebno drag?
– Evo citata iz mog romana „Da je bolje ne bi valjalo“. (Laguna, 2021.)
„Iako za njom kuka na sav glas, naš narod se u stvari užasava uređene države. A demokratiju je upravo to, društvo u kome su pravila ista za sve. Zato je Srbima lakše da trpe jednog diktatora nego sijaset zakona. Ježe se života u kome neće moći da parkiraju gde hoće, da nadziđuju zgrade, kupuju diplome, zapošljavaju se preko veze, pucaju iz pištolja o praznicima i veseljima.. Istrajno trpe populizam, demagogiju i manjak slobode da bi s druge strane u toj mutnoj vodi plivali kako to već vekovima čine. Neka mi niko ne kaže da je šteta što Srbija nije deo moderne, demokratske Evrope. Nije šteta, jer mi volimo da nam je ovako!“
www.bojanljubenovic.com
