Kada čitalac otvori knjigu fantastike ili naučne fikcije, on ne traži samo priču – on traži novi svet. Svet koji je ubedljiv, detaljan i funkcioniše po sopstvenim pravilima. Gradnja sveta (worldbuilding) je jedan od najvažnijih elemenata spekulativne fikcije – a i jedan od najtežih.
Bez dobro osmišljene unutrašnje logike, čak i najzanimljiviji zaplet pada u vodu. U ovoj lekciji prolazimo kroz ključne faze gradnje sveta u pisanju romana – kako da osmislite svet koji ne samo da impresionira čitaoca, već i podupire samu priču.
🔹 1. Počnite od pravila
Svaki izmišljeni svet mora imati pravila. To su fizički, društveni, ekonomski i magijski zakoni koji određuju kako svet funkcioniše. Bez njih, vaš univerzum će izgledati kao niz nepovezanih scena. Postavite sebi pitanja:
- Da li postoji magija? Ako da, kako funkcioniše?
- Kako izgleda politička struktura?
- Koje resurse ovaj svet ima? Ko ih kontroliše?
- Šta ljudi veruju – postoji li religija, mitologija?
Primer: U Dune Frenka Herberta, čitava civilizacija je izgrađena oko jedne supstance – začina. To nije samo estetski detalj, već motor ekonomije, politike i religije.
Primer 2: U romanu The Handmaid’s Tale Margaret Atvud, svet funkcioniše kao totalitarna teokratija. Neplodne žene su bezvredne, a plodne su državna imovina. Ta logika prožima sve – od jezika (npr. „pod čuvanjem“) do odeće (crveno za sluškinje, zeleno za žene komandira), čime autorka jasno postavlja pravila sveta i socijalne hijerarhije.
🔹 2. Uvedite svet kroz naraciju, ne kroz predavanje
Čitaoca ne zanima enciklopedija. Zanima ga priča. Umesto da pišete: „U ovom svetu postoje četiri kraljevstva koja su nastala…“, prikažite to kroz scenu.
Loše: „Bilo je četiri kraljevstva koja su vladala kontinentom vekovima.“
Bolje: „Pečat kraljevstva Alkar bio je utisnut u vosak – isti onaj koji je zapalio rat pre sto godina.“
🔹 3. Likovi moraju biti proizvod svog sveta
Ne smeju svi likovi da razmišljaju kao savremeni ljudi. Njihove vrednosti, reakcije, jezik i ponašanje moraju odražavati svet u kom žive. Ako živite u teokratiji, vaš lik neće lako preispitivati autoritet bogova – osim ako to nije ključni konflikt priče.
Primer: U Game of Thrones, Arya Stark ne bi mogla imati feminističku samosvest da Westeros nije sredina gde moć i nasilje određuju sudbinu. Njen otpor se gradi u direktnom sudaru sa pravilima tog sveta. Njeno ponašanje ima smisla samo zato što je produkt brutalne sredine – a ne savremenog društva.
👉 Pogledaj našu lekciju o konstrukciji pripovedača i perspektive.
🔹 4. Geografija, jezik i estetika
Detalji čine razliku. Osmislite bar osnovnu geografiju (da, makar skicu), imena koja imaju unutrašnju logiku, arhitekturu, odeću, čak i hranu.
Primer: U Gospodaru prstenova, Srednja zemlja je do te mere razrađena da ima jezike, genealogije i toponime – to doprinosi iluziji stvarnosti.
Dodajte i vizuelnu konzistentnost: ako je svet pust, boje, materijali i ponašanje likova treba da to odražavaju.
Kiša u mom kvartu ima drugačiji tempo od one koja pada pet stanica dalje – kao da zna šta je ovde propušteno.
🔹 5. Gradite svet u funkciji priče
Ne zaboravite – svet postoji da bi služio priči, a ne obrnuto. Ako vaš svet ne pojačava tematske slojeve, zaplet ili razvoj likova, onda je to samo dekor.
Primer:
U Never Let Me Go Kazua Išigura, svet izgleda kao obična Engleska, ali su glavni likovi zapravo klonovi stvoreni za doniranje organa. Ta „nenametljiva distopija“ nije postavljena radi šoka, već da postavi pitanje identiteta, ljudskosti i prava. Svet je sredstvo, ne cilj.
📌 Zaključak
Dobar svet nije samo pozadina – on je drugi glavni lik romana. Ako ga osmislite pažljivo, svet će vam sam nuditi nove pravce, konflikte i iznenađenja. A čitalac će želeti da se u njega vrati, kao u stvarnu destinaciju.
