Izreka kaže da slikar stvara za sebe, dok pisac piše za čitaoce.
Postoje li izuzeci? Naravno. Ali svako ko se suočio sa izazovom pisanja knjige zna da je to mukotrpan proces. Budite se nedeljama, mesecima, pa čak i godinama kako biste završili knjigu, a deluje kao da kraj nikada ne dolazi. Proces je posebno obeshrabrujuć jer napredak često izgleda nedostižno, a stranice koje pišete retko odgovaraju onome što ste imali u glavi.
Zato samo „želeti“ nije dovoljno. Pisanje nije terapija ili iskustvo, već prokleto težak posao.
Ljudi koji misle da „možda“ imaju ideju za knjigu obično nisu oni koji je završavaju. Knjigu ćete napisati samo ako morate, jer inače verovatno neće biti napisana. To „moranje“ može se pojaviti u raznim oblicima, ne samo kao ideja koja vas proganja. Na primer, Stig Lašon je napisao serijal „Milenijum“ kako bi se on i njegova supruga mogli penzionisati.
Ako mislite da možete odustati od pisanja knjige i nastaviti sa životom kao da se ništa nije dogodilo, onda to i učinite i poštedite sebe muka. Ali ako vas ideja drži budnim, dominira vašim razgovorima i čitalačkim navikama, ako osećate da ćete eksplodirati ako je ne izbacite iz sebe, čestitamo – izgleda da imate knjigu u sebi.
Korisni saveti za pisanje knjige
Priprema je ključna: Pisanje knjige ne podrazumeva samo sedenje za računarom i čekanje da inspiracija dođe. Veći deo posla obavlja se pre nego što uopšte počnete da pišete – istraživanje i skiciranje ideje koju ste mesecima razvijali u glavi. Ovaj korak ne smete preskočiti.
Sažmite ideju: Na početku, sažmite svoju ideju u jednoj rečenici, jednom pasusu i na jednoj stranici. Ovo kristalizuje vašu ideju i vodi vas kroz proces pisanja.
Držite se teze: Svaka rečenica u knjizi treba da bude primena ili interpretacija osnovne ideje od koje ste počeli. Savršeno jasna teza olakšava pisanje.
Marketing je vaš posao: Ne očekujte da će neko drugi raditi marketing za vas. To je vaš zadatak.
Zamislite svoje čitaoce: Ne pišite samo za sebe. Uvek imajte na umu za koga pišete.
Ne isključujte se potpuno: Kao što vaš laptop ostaje uključen i kada mislite da je ugašen, tako i vaš mozak nikada nije potpuno isključen tokom pisanja knjige. Očekujte pregrejavanje.
Očekujte razočaranja od prijatelja: Mnogi će obećati da će vam pomoći sa sugestijama, ali samo nekoliko njih će to zaista uraditi, i većina tih beleški neće biti od pomoći.
Radite sa profesionalcima: Ako sami sebe objavljujete, angažujte profesionalce za uređivanje, dizajn i marketing iz svog džepa.
Prevaziđite blokadu pisanja: Pričajte o svojim idejama sa osobom od poverenja. Kako je rekao Set Godin: „Niko nikada ne dobije blokadu pričanja.“
Isplanirajte sve do kraja: Osmislite kako krajnji proizvod treba da izgleda – to su vaše odluke. Ako ih ne donesete vi, neko drugi će, i verovatno će biti pogrešne.
Bavite se fizičkom aktivnošću: To će vam biti terapija i omogućiti da se povremeno isključite. Plus, mnoge najbolje ideje javljaju se tokom fizičke aktivnosti.
Sledite uzore: Čak i ako radite nešto potpuno novo, imajte uzore. Tukidid je imao Herodota, Gibon je imao Tukidida. Svi imaju učitelje od kojih uče.
Planirajte da će trajati duže nego što očekujete: Proces pisanja knjige često traje mnogo duže nego što ste zamislili.
Izbegavajte „pisanje na specijalnim mestima“: Možete pisati bilo gde. Ideja da morate negde otići kako biste pisali je najčešće izgovor za odlaganje.
Ne pričajte previše o knjizi: Iako može biti korisno, previše pričanja o knjizi može biti zavodljivo i demotivišuće. Ljudi će vam davati podršku i hvaliti vas, što može smanjiti vašu motivaciju da nastavite.
Sledite svoje srce: „Ne pišite nikada nešto što vam se ne dopada i ako vam se dopada, ne prihvatajte ničiji savet da ga promenite.“ – Rejmond Čendler.
Svi imaju svoje metode i trikove koji možda neće odgovarati svakome, ali osnovna ideja ostaje ista. Pisanje knjige je težak posao. Ako vas samo površno privlači, verovatno nećete preživeti proces. Ali ako osećate da morate napisati tu knjigu, ne odustajte – nagon će se pojaviti.
Dobra vest je da oni koji su prošli kroz ovaj proces razumeju kroz šta prolazite. Svi oni se sećaju i saosećaju sa rečenicom Tomasa Mana: „Pisac je neko kome pisanje ne pada lako.“ Pitajte ih za savet; iz mog iskustva, biće puni razumevanja i pristupačni.
