Pisanje romana je više od pukog prenošenja priče – to je čin stvaranja sveta koji treba da osvoji čitaoca. Međutim, čak i najkreativnije ideje mogu biti ugušene klišeima. Klišei su izrazi, zapleti ili likovi koji su previše puta korišćeni, do te mere da su izgubili svoju moć i značenje. Ako želite da vaš roman zaista zasija, prvi korak je njihovo eliminisanje.
1. Prepoznajte najčešće klišee u žanru koji pišete
Klišei se razlikuju po žanrovima. U ljubavnim romanima to je „bogati, emocionalno nedostupni biznismen“, u trilerima „detektiv sa traumom iz prošlosti“, a u fantastici „izabrani junak koji mora da spasi svet“. Prvi korak u izbegavanju klišea jeste – znati šta su.
Primer: Ako junak vašeg romana biva „izabran“ kroz proročanstvo, razmislite – postoji li drugačiji način da se njegova sudbina razvije bez te zamorne strukture?
👉 Više o analiziranju žanrovskih konvencija možete pročitati na sajtu Helping Writers Become Authors.
2. Postavite pitanje: „Zašto baš ovako?“
Svaki put kada napišete rečenicu, dijalog, osobinu lika ili obrtnu tačku – zapitajte se:
Da li je ovo već viđeno? Ako jeste, zašto baš tako? Možete li bolje?
Umetnost izbegavanja klišea nije u tome da uvek smišljate nešto „nikad viđeno“, već da uobičajeno izvedete na nov način.
Primer: Umesto da pišete o „neprijateljima koji postaju ljubavnici“, kreirajte likove koji se međusobno ni ne razumeju, ali su primorani na saradnju – to otvara novu dinamiku.
3. Oslonite se na konkretno, ne na opšte
Kliše je najčešće rezultat lenje rečenice – autor koristi gotovu frazu umesto da konkretno izrazi osećanje ili radnju. Na primer, „srce mu je htelo da iskoči“ je opšte mesto. Pokušajte:
„Stavio je ruku na grudi, kao da će moći da ga umiri pre nego što neko čuje kako lupa.“
Ovakvi izrazi stvaraju sliku, atmosferu i autentičnost.
4. Likovi sa slojevima – ne funkcijama
Likovi ne smeju biti samo nosioci funkcije u zapletu. Ako vaš negativac postoji samo da bi bio prepreka junaku, već ste u zoni klišea. Dajte mu motivaciju, kontradikciju, prošlost. Isto važi i za sporedne likove – ako postoji „najbolji prijatelj“ čiji jedini zadatak je da podiže junaka, imate problem.
Na raskrsnici gde semafori trepću besciljno, video sam čoveka koji razgovara sa svojim senkama.
5. Igrajte se strukturom
Ne mora svaka priča da ide istim tokom: uvod–zaplet–kulminacija–rasplet. Probajte sa retrospektivnim narativom, višestrukim pripovedačima, obrnutim hronološkim redom. Struktura je alatka, ne obaveza.
6. Čitajte savremene autore koji pomeraju granice
Ako čitate samo klasike, vaša proza će nesvesno ići starim stazama. Savremeni pisci (Elena Ferrante, Ottessa Moshfegh, David Szalay) razbijaju forme i klišee. Čitanje njihovih dela podstiče vas da rizikujete – što je neophodno ako želite da pišete nešto što se pamti.
Klišei su znak da pišemo na autopilotu. Da biste napisali roman koji se ističe, morate stalno birati teži, ali iskreniji put. Autentičan glas se ne gradi preko noći, ali se svakom iskrenom rečenicom približavate knjizi koju ste zapravo želeli da napišete.
